SNAGA METAFORE U GEOPOLITICI
Renesansa Makaa dokaz je uspeha politike „jedna zemlja – dva sistema“. Bruto domaći proizvod tog specijalnog administrativnog regiona povećan je skoro osam puta otkako je grad pre dvadeset godina vraćen pod kineski suverenitet, uz stalan razvoj infrastrukture i političke stabilnosti
U telefonskom razgovoru s Donaldom Trampom, vođenom tačno na dvadesetu godišnjicu reintegracije Makaa u okrilje Kine, predsednik Si Đinping je rekao da je prva faza kinesko-američkog trgovinskog sporazuma postignuta na osnovama ravnopravnosti i međusobnog poštovanja, uprkos izuzetno složenom međunarodnom okruženju, te da će koristiti obema zemljama i doprineti miru i prosperitetu u svetu. Vest o božićnom primirju u trgovinskom ratu, i nastavku procesa koji bi mogao da dovede do otopljenja u trgovinskim odnosima dve vodeće ekonomije, u ostatku sveta primljena je s olakšanjem.
U pomenutom razgovoru, vođenom na poziv američke strane, Si je, međutim, izrazio i veliku zabrinutost zbog, kako je rekao, nedavnih negativnih izjava i postupaka SAD u vezi s Tajvanom, Hongkongom, Sinđangom i Tibetom. Si je rekao da su postupci SAD ometali unutrašnja kineska pitanja, nanosili štetu kineskim interesima i da nisu dobri za međusobno poverenje i saradnju.
Dvojica svetskih lidera razgovarala su u jeku sada već neskrivenih američkih napora da se ove zime, izglasavanjem zakona o Hongkongu i Sinđangu, Vašington i formalno umeša u kineske unutrašnje poslove.
NESKRIVENO MEŠANJE Američki napori u cilju destabilizacije Kine ni do sada nisu bili baš sasvim skriveni. Američka Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) samo tokom poslednjih pet godina izdvojila je više od milion i po dolara za aktivnosti nevladinih organizacija u Hongkongu, što svakako nije konačan iznos.
Za razliku od Hongkonga, Makao je ostao pošteđen nasilja i nereda na ulicama. To delimično može da se pripiše činjenici da Portugalija, koja je ovim gradom upravljala 442 godine, odavno više nije svetska sila i da danas, kao članica Evropske unije, sa Kinom razvija sve bolje odnose. Nasuprot ovom primeru su SAD i u izvesnoj meri Velika Britanija, koja je Hongkongom upravljala od sredine 19. veka do 1997. godine.
Za poslednjih dvadeset godina bruto domaći proizvod (BDP) Makaa povećan je skoro osam puta. Lane je BDP po glavi stanovnika iznosio oko 84.000 dolara i, prema nekim procenama, drugi je po visini u svetu. Prosečan životni vek stanovništva produžen je za čak tri godine, sa 80,7 na 83,7 godina. Uvođenjem sistema besplatnog obrazovanja, stopa upisanih na univerzitetske studije je sa 32,3 porasla na neverovatnih 80,7 odsto. Broj stanova i kuća kupljenih zahvaljujući subvencijama vlade utrostručen je za poslednjih deset godina.
Makao je, geografski posmatrano, više od trideset puta manji od Hongkonga i ima desetak puta manju populaciju, pa je Si Đinping rekao da je čak i sto, aludirajući na veličinu Makaa, dovoljno veliki za prikaz velike opere. „Velika opera“ koju je pomenuo kineski lider ogleda se u činjenici da je u protekle dve decenije Makao ostvario najuspešniji razvoj u svojoj istoriji. Privreda grada zasnovana je na turizmu i igrama na sreću. Prihod Makaa od igara na sreću trenutno je sedam puta veći od prihoda koji ostvaruje Las Vegas.
Sijevo poređenje ima i odjek u fizičkoj stvarnosti. Grad je ove godine povezan s Hongkongom i provincijom Guangdung najvećim nadmorskim mostom na svetu, dugačkim više od pedeset kilometara. Svoju kopnenu površinu uvećao je sa 22 na 32 kvadratna kilometra, otimajući kopno od mora, slično kao Holandija. Uz to, Makao će u saradnji s kineskom provincijom Guangdung raditi na razvoju ostrva Hengćin, koje postaje nova zona ekonomskog razvoja i dom novom kampusa Univerziteta u Makau.
Centralna kineska vlada proteklih godina nastavila je da otvara nove horizonte razvoja za Makao i Hongkong potencirajući projekat „Pojas i put“, ali i uspostavljanje jedinstvene ekonomske zone s drugim gradovima u delti Biserne reke. Učešćem u ovim projektima, Makao bi u budućnosti uspešnije mogao da diverzifikuje strukturu svoje ekonomije koja je u ovom trenutku pretežno oslonjena na igre na sreću.
Imajući u vidu značaj Makaa za politiku „jedna zemlja – dva sistema“, Si je tamošnja zavidna dostignuća pripisao zajedničkim naporima lokalne vlade, građanima iz svih društvenih krugova i podršci koju Makau pruža centralna vlada. Osim ekonomskog rasta, Makao je, kako je istakao Si Đinping, učvrstio ustavni poredak zasnovan na Ustavu i Osnovnom zakonu, te poboljšao sopstveni sistem upravljanja.
Zahvaljujući tome, centralna vlast obavlja svoje nadležnosti uz precizno sprovođenje visokog stepena autonomije, a sunarodnici iz Makaa su, kako je Si Đinping istakao, oduvek imali čvrsto poverenje u politiku „jedna zemlja – dva sistema“. Makao je krunski dokaz uspeha te politike i to se iz Sijevog govora u Makau jasno videlo.
Govoreći u Makau, Si Đinping je posebno istakao da Kina ne dozvoljava spoljnim silama da se mešaju u poslove Hongkonga i Makaa: „Ovde želim da naglasim da su, nakon povratka Hongkonga i Makaa matici, poslovi dva specijalna administrativna regiona u potpunosti kineski unutrašnji poslovi koji ne obuhvataju uplitanje spoljnih snaga.“
SARADNJA VAŽNIJA OD KONKURENCIJE Suočena sa izazovima trgovinskog rata sa SAD i nastojanjima Vašingtona da je destabilizuje u područjima Hongkonga, Tajvana, Sinđanga i Tibeta, Kina je prošle nedelje iskoristila priliku da svetu istakne Makao, kao opipljivu potvrdu mogućnosti politike „jedna zemlja – dva sistema“ od koje ne želi da odstupi, a koja je ipak projektovana da funkcioniše bez stranih pritisaka. To mišljenje ne dele samo političari već i uspešni poslovni ljudi.
Među njima je Pansi Ho Čiu-king, direktorka kompanije „Šan tak holding“, koja već četvrt veka promišlja o razvoju ekonomije u delti Biserne reke. Njeno poslovno iskustvo govori da je saradnja važnija od konkurencije.
Kada je 1995. godine postala generalna direktorka kompanije „Šan tak“, prvo zaduženje bilo joj je restrukturiranje trajektnih usluga kompanije. Bio je to jedan od najvažnijih poslova tog preduzeća. Umesto da radi kao usamljeni vuk, Pansi Ho se odlučila za saradnju sa „Čajna travelom“, tadašnjim rivalom svoje kompanije. „Svi smo želeli jedan zajednički cilj – kako da kreiramo posao, kako bi se ovaj region okupio“, rekla je Pansi Ho, naglašavajući da je to bio jedan od prvih zajedničkih poduhvata privatnih kompanija iz Makaa s kineskim državnim preduzećima.
Pansi Ho i njeni partneri otvorili su nove brodske linije za povezivanje gradova u delti Biserne reke, znatno pre početka povezivanja tamošnjih gradova u jedinstvenu ekonomsku zonu. Usledili su slični projekti, poput vazdušnih i pomorskih veza zasnovanih na isprobanom modelu zajedničke trajektne službe. Stoga ona smatra da je dalja integracija Makaa u ekonomske tokove okruženja neophodna zbog budućnosti samog grada, nasuprot ideji samoizolacije i konfrontacije sa centralnom vladom po modelu koji zagovaraju radikalne grupe u Hongkongu.
Sijevu metaforu o dovoljnosti jednog stola za izvođenje cele jedne opere, stoga, vredi dopuniti izrekom Vilijama Švenk Žilbera, engleskog pisca i ilustratora koji je svojevremeno rekao da nije važno šta je na stolu već ko sedi na stolicama. Sprečavanje uplitanja stranih sila u poslove Hongkonga, Makaa, Tibeta i Sinđanga stoga je za Kinu životno važno.
