Svi se stalno smeju, imaju mnogo novca, hrane se po restoranima, putuju stalno, lepi su, zgodni su i nose isključivo najnoviju, brendiranu i skupu garderobu.
Iz toga proizilazi da svi imaju savršene brakove, prijatelje, njihova deca ne vrište, ne prljaju se i sudopera nikada nije puna, kao ni mašina za veš.
Društvene mreže bi trebalo da služe tome da vas povežu sa dugima i otklone stres iz “stvarnog života”.
Međutim, sve to je eskaliralo i otišlo u potpuno drugom pravcu. Pre svega zato što su ove platforme napravljene da biste vi skrolovali, skrolovali i skrolovali.
Zbog sve te pozitivnosti i preterane sreće na mrežama možete osetiti efekat “toksične pozitivnosti”, tako kažu psiholozi.
Timoti Bono, doktor i profesor psihologije na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu, kaže da nas društvene mreže mogu naterati da razmišljamo tako da stalno moramo da budemo srećni.
“Sada je lakše nego ikada da zavirite u tuđe živote i uporedite svoj život sa njihovim životima”, dodaje Timoti.
Veoma je teško utvrditi trenutak u kome pozitivnost postaje toksična i zato je važno da prvo utvrdite koliko vremena provodite onlajn.
Ne morate da se odreknete svih društvenih mreža zauvek, ali ako shvatite da se sve češće upoređujete sa drugima zbog fotografija koje objavljuju, ostavite telefon po strani.
Negativne emocije poput tuge, anksioznosti i razočaranja su jednostavno deo životnog iskustva. Ako pokušate da zamaskirate ta osećanja lažnom pozitivnošću, ona će samo biti intenzivnija.
U redu je imati loše dane. Okej je ako niste okej.
Ako “onlajn pozitivnost” počinje da vas opterećuje, vreme je da lajkove i pratioce zamenite olovkom i papirom.
Zašto? Zato što pisanje i crtanje po papiru aktivira određene regije u vašem mozgu i na taj način možete sagledati stvari iz drugačije, logične i racionalne perspektive.
Ako ste tužni ili nemate samopouzdanja, zapišite sve vaše pozitivne aspekte života. Osećaćete se bolje.
