Nahčivanska autonomna republika je azerbejdžanska eksklava, tj. teritorija Azerbejdžana koja se nalazi van njegovih granica i potpuno je okružena drugom zemljom ili državama – u ovom slučaju Jermenijom, Iranom i Turskom. Glavni grad ove republike je istoimeni Nahičevan, a posetioci ovu zemlju i grad opisuju kao jedno od najzapuštenijih i najizolovanijih mesta bivšeg Sovjetskog Saveza u koje malo ko ulazi spolja.
Na sreću, novinar Dejvid Mekardl je mogao da provede neko vreme u Nahčivanu i malo je reći da su njegovi utisci pozitivni. Čim dođe, primećuje da nigde nema smeća i da su ulice gotovo nerealno čiste. U razgovoru sa lokalnim stanovništvom uočava njihovu sklonost “samoodrživosti” na šta su ih istorijske okolnosti naterale.
Umorni od ekonomske zavisnosti od drugih, stanovnici Nahčivanske republike okrenuli su se sebi – sami uzgajaju hranu za svoje potrebe, a pošto je Azerbejdžan sredinom 2000-ih doživeo naftni bum, “samoodrživa nacionalna svest je skočila u nebo”. on tvrdi.
Hrana je uzgajana bez upotrebe pesticida i potpuno je organska. Ovčetina potiče od ovaca sa obližnjih farmi, ribe iz obližnjih jezera, lekovitog bilja sa okolnih planina, pa čak i soli iz podzemnih pećina. To se oseća već na prvi zalogaj, a Nahčivanci će sa ponosom isticati da su zdrav narod koji ne boluje od raznih bolesti kao ostali.
Ako obole od, na primer, plućne bolesti, za to postoje obližnja mesta. Jedna od njih je obližnja pećina Duzdag u koju ljudi dolaze na “pećinsku terapiju”. Štaviše, dolaze iz celog sveta – posebno plućni bolesnici, astmatičari, pušači… I kako kažu Nahčivanci – odlaze izlečeni.
Izvor: B92
