Jednu od svojih najlepših numera „Kiša je padala“ posvetio je jednoj dami
Poznato je da je Toma Zdravković bio veliki boem, a njegove pesme slušaju se i danas, nakon više decenija od kada ih je publika prvi put čula.
Gotovo da nema slavlja na kom se ne zapevaju pesme Tome Zdravkovića, kafanski muzičari ih opisuju kao vanvremenske, a publika kao „najskuplje”. Ipak, stihovi jedne pesme kriju tajnu već 30 godina.
Jednu od svojih najlepših numera „Kiša je padala“ posvetio je jednoj dami, a kako je ona nastala, ispričao je Živko Dodik, Banjalučanin koji je poznavao Zdravkovića.
Dodik je više puta uživao u pesmi i druženju sa slavnim pevačem, koji mu je tada otvarao dušu i pričao o svom životu.
– Sećam se da mi je jednom rekao: Najviše sam tekstova, Žika, pisao iz duše, patnje, boli, teškog života. Sedim u kafani, iznerviraju me, a ja kažem konobaru da mi donese blokčić i napišem pesmu.
– Ispričao mi je kako je napisao pesmu „Kiša je padala“. Neka devojka iz Zrenjanina bila je luda za njim, ali on nije mario. Jednom prilikom, dok je bio u Zrenjaninu, setio se nje i odluči da joj ode do stana. Pozvoni i pita je da odu na piće ako ima vremena, a ona mu kaže: Žao mi je, švaleru, kasniš. Da te upoznam sa mojim mužem. Kaže da se tad osećao kao da ga je neko polilo vrelom vodom. Seo je u autobus, kiša je padala, a on je plakao kao dete – ispričao je za “Alo” Dodik.
Objektiv.rs
