Četrnaestogodišnji Bentli Bejker je košarkaški fanatik i minulog leta je napisao 14 pisama namenjenih svojim omiljenim igračima, ali i trenerima u NBA i WNBA.
Svako pismo je završio jednostavnim pitanjem: Mogu li dobiti vaš autogram?
Kada je došao na ESPN kamp, pitao je porodičnog prijatelja Rajana Hokensmita (novinar ESPN) da li će videti Adrijana Vojnarovskog, ali nije mogao ni da zamisli šta će ga sve zadesiti dve godine kasnije.
Bentli Bejker je veliki navijač Boston Seltiksa i bilo mu je žao što ne može da ode na neku utakmicu zbog koronavirusa. Rajan ga je upitao da li je nekada dobio autogram od igrača, a on ga je pogledao začuđeno:
“Zašto bih tražio autogram, ako mogu da dobijem sliku?”
Rajan je pronašao pravi odgovor:
“Odlučio sam da predložim jednu stvar. Rekao sam Bentliju kako sam ja nekada pisao sportistima pisma kada sam bio klinac pitajući ih za autograme. Rekao sam mu o mom odličnom procentu uzvraćenih pisama, a kao dokaz sam priložio seriju potpisanih slika, magazina i sličica koje se i dalje nalaze u mom podrumu. Pričao sam mu i o svom tajnom poduhvatu koji sam napravio 2010. godine za ESPN kada sam napisao skoro 500 pisama igračima, trenerima i maskotama. I za kraj, kao najbolji argument sam iskoristio izrečeno: Ne možeš potpisati ček koristeći selfi”
Kada je to izgovorio, shvatio je da to nema nikakvog smisla, da Bentli nikada neće napisati ček, pismo, neće videti faks mašinu ili pejdžer. Ali uspeo je da ga zainteresuje, jer je Bentli seo i napisao pisma, a ukoliko odgovora bude, Rajan će se potruditi da dođe do njih.
Dve nedelje kasnije Bentli je pozvao Rajana sav ushićen rekavši kako je prvo pismo stiglo. Rajan kaže da je ponovo osetio leptiriće u stomaku, vratio mu se taj osećaj koji je imao kao dete.
Kada je pitao od koga je pismo, dobio je kratak odgovor: Pop. “Kako misliš Pop? Greg Popovič?”, pa je usledio potvrdan odgovor.
Bentli je napisao pismo, ostavivši taman dovoljno prostora za par rečenica i potpis Grega Popoviča, a pitao je šta može da uradi da i on jednog dana postane trener:
“Bentli, školovanje i iskrenost neka budu tvoji prioriteti u životu i bićeš srećan i u miru”, Greg Popovič, Zadrži snažnu radnu etiku! Budi skroman i empatičan. Smisao za humor je obavezan! Sve najbolje. Ponovo ja. Trener Pop”
Pravo je pitanje ko je bio više uzbuđen zbog odgovora, Rajan ili Bentli, ali što se tiče obećanog intervjua Rajan je objasnio Bentliju da Greg to baš i ne voli, ali da će dati sve od sebe.
Dva meseca Greg Popovič nije poslao odgovor na to novo pismo, a onda je do Rajana došla informacija da svakog dana stigne po hiljadu pisama u “Babl u Orlandu” i da su zapravo šanse za odgovor izuzetno male.
Rajan je seo napisao po pismo mnogim dragim ljudima, to ga je prodrmalo, vratilo u neka lepša vremena, vremena kada je bio bezbrižan. Nedugo potom, Bentli je dobio još jedno pismo – Brijana Stjuart.
Sačekali su još par sedmica dok se “babl” ne završi, pa je kontaktirao njen tim sa pitanjem mogu li da razgovaraju sa Brijanom i opisati joj projekat.
“Ali šta sa je Popovičem? Nema šanse da će on ikada dati intervju, zar ne? Na kraju svega, shvatio sam da ovde imam samo jedan pokušaj. 21. oktobra sam seo i napisao pismo na jednoj strani objašnjavajući projekat i uticaj koji je odgovor Popoviča imao na 14-godišnjeg klinca iz Konektikata pitajući da li postoji šansa da napravimo telefonski intervju od 10 minuta”
Tako je Rajan jednog dana čekao ćerku sa treninga i propustio poziv. Poziv je došao iz San Antonija, tačnije AT&T centra.
“Jao, ne! Pa nisam valjda propustio poziv Grega Popoviča?! Poslušao sam glasovnu poruku i naravno… Bio je to Greg. Ostavio je veoma prijatnu poruku rekavši da je primio moje pismo i da će mi dati pokušaj. Rekao je još da retko koristi ovaj broj, ali možda pokuša još jednom da me dobije”
Sačuvao je broj telefona, ko zna, možda Greg ponovo nazove.
“Dva dana kasnije, odmah nakon ručka u ponedjeljak sedio sam u svojoj spavaćoj sobi kada je telefon zazvonio. Pogledao sam i moje srce je zaigralo! SPURS! Odgovorio sam na poziv i uživao u svakoj reči narednih 12 minuta. Kada smo završili, odmah sam kontaktirao Bentlija i njegovog oca da zajedno preslušamo intervju. Trebalo je nekoliko dana da se nađemo, a ja sam u tom periodu odradio sjajan intervju sa Brijanom Stjuart i čak je autogram bio tu. Kada sam došao do njih, Endi (Bentlijev otac) je sedeo u dvorištu na travi. Bentli je došao sa Brijaninom slikom i porukom od Grega koje je uokvirio i stavio iznad svog kreveta”
Preslušali su oba intervjua, počevši sa Gregovim. Bentli nije mogao da skine osmeh s lica dok je slušao glas Grega Popoviča koji kaže da obožava da razgovara sa običnim ljudima o običnim stvarima.
Rekao je da je naučio da odgovori svakome ko mu se obrati u vremenu dok je bio na Severnoj Karolini gde je gledao Dina Smita kako pažljivo rukovodi pismima svih fanovima koji mu se obrate.
“Oduvek sam govorio sebi da ako ikada budem u poziciji da ljudi zapravo žele pismo od mene, zbog bilo kog razloga, učinim sve što mogu da odgovorim”
I tako je i bilo. Potom je rekao da ne voli da daje autograme, a kada to učini uglavnom “srećnici” budu ovi mlađi od 12 godina, na šta se Bentli nasmejao jer on sada ima 14 godina.
Greg Popovič je sedeo u svom domu i stvarno razmišljao šta da napiše, šta da pošalje, pa Bentli Bejker nije mogao da veruje šta ima pred sobom, a onda je čuo poznati glas:
“Ovo je posebna situacija, pismo je za mene omiljeni vid komunikacije. Mrzim zum, mrzim imejlove, prezirem SMS poruke. Sednem i napišem nešto svojom rukom, sa sve posvetom, to je kao čitanjne iz svoje ruke. Vraćanje pisma ljudima za mene je poseban osećaj. Nadam se da je Bentli dobro, mnogo sam srećan što sam uspeo da ga nasmejem”, rekao je Greg Popovič.
Kada je preslušao itervju, Rajan je upitao Bentlija kako mu se sve dopalo:
“Vidiš li osmeh na mom licu? On je zauzet čovek, nisam očekivao previše. Mnogo mi znači što su mi odgovorili i on i Brijana”
Njegov otac je rekao da nije sentimentalan u životu previše, ali sada je zastao za trenutak i emocija se našla u njegovom grlu.
“Na putu kući od Bentlija Bejkera, razmišljao sam o pismima i svemu što je Greg rekao. Na pamet mi je pao film “Poštar” sa Kevinom Kostnerom. Kao i većina ljudi koji su gledali film nisam ostao oduševljen, ali sam uvek cijenio jednu stvar. U teškim i strašnim vremenima, postoji nešto u pisanoj poruci što te čini toplim i popravi ti dan. Možete biti tužni jedan dan, a onda poštar donese nešto što vrati malo vere u čovečnost. Nalazimo se u vremenu gde svi, ukljućujući i mene, pišu nekolicinu imejlova, koriste zum i video pozive umesto da uživaju u društvu jedni drugih”, za kraj je rekao Rajan Hokensmit.
