Začepljenje arterija je neuporedivo lakše spriječiti nego liječiti - BIGportal.ba
Hrana i zdravlje

Začepljenje arterija je neuporedivo lakše spriječiti nego liječiti

Nakupljanje plaka na zidovima arterija vremenom dovodi do njihovog sužavanja i začepljenja i ne postoji brz način da se to riješi.

Invazivne hirurške metode se mogu izbeći ili odložiti promenom načina života, počevši od načina ishrane i uvođenjem fizičke aktivnosti.

Plak kao jedan od uzročnika začepljenja arterija je mešavina masti, kalcijuma, holesterola i otpada iz ćelija u telu. Ova mešavina može da se zalepi za zidove arterija, čineći ove krvne sudove užim. Tako nastaje ateroskleroza.

Začepljene ili blokirane arterije mogu sprečiti da sveža krv dospe do delova tela, što može dovesti osobu u rizik od srčanog udara, zastoja srca ili moždanog udara. U mnogim slučajevima ljudi mogu da spreče nakupljanje plaka i aterosklerozu.

Neki medicinski tretmani su dostupni kako bi se očistile arterije, ali su invazivni i kod ozbiljnih stanja neizbežni. Najbolji tretman je zapravo prevencija, jer je uklanjanje plaka mnogo teže nego sprečavanje njegovog pojavljivanja.

Prevencija začepljenja arterija

Konzumiranje zdrave ishrane i redovno vežbanje mogu da budui moćno sredstvo za sprečavanje začepljenja arterija. Ove discipline takođe čine da se čovek bolje oseća kako vreme prolazi. Začepljenje arterija može se prečiti promenom, pre svega ishrane, što podrazumeva i izbegavanje trans masti. Tip masti koju čovek pojede može uticati na plak u arterijama.

Američko udruženje za srce (AHA) preporučuje da osoba ograniči unos zasićenih masti i trans masti. To je zato što ove vrste masti sadrže visok nivo LDL holesterola, koji je glavni materijal plaka u arterijama. Hrana sa visokim sadržajem trans masti uključuje prženu hranu i prerađenu hranu, kolače, torte i peciva, keks,margarine i to su samo neke od namirnica.

Pored trans masti, zasićene masti mogu takođe uticati na zdravlje srca, iako su mišljenja oko toga podeljena. Zasićene masti se uglavnom nalaze u životinjskim proizvodima, poput govedine, svinjetine i mlečnih proizvoda, ali i u kokosovom i palminom ulju.  

Pregledom naučnih studija utvrđeno je da je došlo do malog, ali verovatno važnog smanjenja rizika od kardiovaskularnih problema kada su ljudi smanjili zasićene masti i zamenili ih nezasićenim mastima.

Druga studija ukazuje na to da ljudi treba da izbegavaju zasićene masti jer povećavaju LDL holesterol u telu, što je direktan uzrok srčanih problema.

Konzumiranjem više nezasićenih masti, koje sadrže HDL holesterol i smatraju se dobrim mastima, može se doprineti izbacivanju lošeg holesterola LDH iz arterija pre nego što se on pretvori u plak.  

Prema AHA, nezasićene masti mogu da pomognu kod poboljšanja holesterola u krvi ako se jedu umesto trans ili zasićenih masti.

Nezasićene masti se uglavnom nalaze u biljkama i masnoj ribi. Izvori uključuju: avokado masline orahe, neka biljna ulja, uključujući suncokretovo i maslinovo, masnu ribu, poput pastrmke, haringe i lososa.

AHA preporučuje osobama koje imaju za cilj da smanje LDL holesterol jedu ishranu koja je bogata voćem i povrćem, orahe, integralne žitarice, mleko sa malo masti, ribu i živinsko meso.

Takođe preporučuju ograničen unos slatke hrane, crvenog mesa i zaslađenih napitaka.

Konzumiranje biljnih čajeva

Pijenje čajeva, kao što su zeleni i crni čaj, ali i čaj od đumbira, mogu biti dobra zdrave zamene za ostala pića, osim za vodu.

Zeleni čaj i njegovi ekstrakti mogu da smanje LDL holesterol u krvi, mada to ne utiče na HDL holesterol. Dodatak đumbira takođe može da poboljša značajne markere koji mogu dovesti do kardiovaskularnih problema, pokazala je nedavno sprovedena studija. Koren đumbira može da se koristi i kao dodatak jelima, ali i da se pije kao čaj.

Redovno vežbanje  

Gojaznost je faktor rizika za nakupljanje plaka i bolesti srca. Pored toga što jedete zdravu hranu, redovno vežbanje može da pomogne u regulisanju kilograma i samim tim može da smanji rizik od srčanih problema.

Redovne kardio vežbe takođe mogu da pomognu u jačanju srca i smanjenju plaka. Lagano trčanje, vožnja bicikla, brzo hodanje, plivanje, tenis i aerobik su samo neki od načina koji doprinose boljem zdravlju srca. Trebalo bi da postavite sebi cilj da 30 do 60 minuta vežbate, i da  to vežbanje prilagodite svojim godinama.

Izvor. N1

Danas objavljeno

Cvijet pogača: Nježna kao pamuk

Zeljka

Suho voće i orašasti plodovi – zdrave grickalice

Vanja A

Jastučići s aromatičnim krušnim mrvicama

Vanja A

Ostavite komentar