Poneko tada i pomene da je reč o ženi koja je u Prvom svetskom ratu mnogo učinila za našu zemlju i srpski narod, ali “znanje” se obično tu završava. Da li je to zaista jedini i pravi način na koji pamtimo prijatelje Srbije iz najtežih trenutaka?
Tokom 1914. i 1915. godine u Srbiji se pojavio jedan novi neprijatelj, smrtonosniji i nemilosrdniji od austrougarskih vojnika. Od epidemije pegavog tifusa u Srbiji je za samo nekoliko meseci umrlo 35.000 vojnika i između 100.000 i 200.000 civila.
MOŽDA VAS ZANIMA
- Rimska inkvizicija ga je osudila, a skoro 300 godina kasnije priznali su grešku
- Grad je sravnjen sa zemljom te noći: Bila je to cena za Hitlerov “totalni rat”
- “Duša mi je puna, Kalemegdan bez Pobednika je pust i prazan”
- Šestoro dece živi samo u trošnoj kući: “Bilo je propusta u radu stručnih ljudi” VIDEO
Kad je epidemija uzela maha, Srbija je bila prinuđena da zatraži pomoć saveznika. U zemlju je stiglo 200 lekara i 500 medicinskih sestara iz Engleske, Francuske i Rusije. Među njima je bila i Elizabet Ros, mlada doktorka škotskog porekla iz Londona koja se dobrovoljno javila i došla u Kragujevac gde je negovala oko 1.000 bolesnika.
Žena koja je pomerala granice
Elizabet Ros poticala je iz bogate porodice. Otac joj je bio direktor Škotske banke u Londonu. Studirala je na Koledžu Kraljice Margrete i diplomirala je medicinu 1901. godine, kao jedna od prvih žena u Ujedinjenom kraljevstvu.
Savremenici je opisuju kao ženu avanturističkog duha, slobodoumnu i hrabru koja nije dozvoljavala da je bilo šta i bilo ko spreče u ostvarivanju svojih nauma.
Putovala je i izučavala medicinu drevne Persije (današnjeg Irana), a 1910. godine prihvatila je posao brodskog lekara i tako putovala za Indiju i Japan. Bila je prva žena brodski hirurg u Britaniji.
Pakao kragujevačke bolnice u koji je dobrovoljno došla
Kada je čula za strahote sa kojima se suočava Srbija, Elizabet Ros se prijavila kao dobrovoljac i u našu zemlju došla sredinom januara 1915. godine. Doktorka Ros je verovatno znala gde dolazi, ali ništa nije moglo da je pripremi za pakao koji je tih meseci vladao u Srbiji, piše Istorijski zabavnik. U zemlji je tada bilo tek 200 lekara i većina je dodeljena vojsci. Najpre je otišla u Niš, a odatle su je poslali u Kragujevac, koga su zbog tifusa nazivali Mrtvim gradom.
Аутор: University of Glasgow – http://www.universitystory.gla.ac.uk/image/?id1=2845&id2=1129022825&p=4, Јавно власништво, Веза
Bila je lekar u Prvoj rezervnoj vojnoj bolnici u Kragujevcu. Sa samo 200 kreveta, ovo mesto je zapravo bilo pretvoreno u zaraznu bolnicu gde su lekari i ostalo medicinsko osoblje očajnički pokušavali da se izbore sa tifusom koji se širio neverovatnom brzinom.
Kao doktorka, Elizabet Ros je znala da postoje velike šanse da će se i ona zaraziti. Na kraju krajeva, u Kragujevcu je videla lekare i bolničarke koji su sada ležali oboleli među pacijentima ili već preminuli. Ali bio je to rizik koji je bila spremna da prihvati.
Samo nedelju dana po dolasku u Kragujevac, i Elizabeta Ros je počela da oseća prve znake tifusa. Ipak, nastavila je da radi sve dok je mogla da stoji na nogama.
Posle 13 dana borbe sa bolešću Elizabet Ros je umrla. Bio je 14. februara 1915. godine… njen 37. rođendan.
“Oko nje je sve padalo; ona je to gledala svojim očima I bila je svesna da i njoj ista sudbina predstoji; ali, i pokraj mojih molbi i opomena, da se poštedi, vršila je ona svoju tešku i uzvišenu dužnost do kraja neustrašivo. Na žalost , brzo je došlo ono, što je bilo neizbežno: inficirala se mis ros pegavcem. Još je hrabrija bila u bolesti: ona je mirno, nečujno ležala, teško bolesna, u vrlo skromnoj bolesničkoj sobici. Žalila je samo: zašto nije mogla još duže vremena da ukazuje svoju pomoć našim bolesnim vojnicima”, zapisao je njen kolega i načelnik kragujevačke bolnice doktor Dimitrije Antić.
Doktorka Elizabeta Ros je uz sve vojne počasti sahranjena na groblju na Varoškom groblju u Kragujevcu, februara 1915. godine. Pored nje počivaju još dve njene koleginice iz Britanske humanitarne misije.
Na spomeniku hrabre Britanke je uklesano: “Ovde leži dr Elizabet Ros”, a ispod je ćiriličnim pismom zapisano “Narodu ste srpskom darovali srce”.
