Rođen je u Struganiku, živopisnom selu smeštenom između padina Divčibara i Suvobora, u mnogočlanoj porodici kao najmlađe od trinaestoro dece. Kao mezimac roditelja čak je nosio i nadimak Bubica. On je u knjizi “Moje uspomene” opisao svoje detinjstvo i školovanje, i tu je primetno koliko su rodna kuća i prve godine odrastanja obeležile čitav njegov životni vek.
“Porodica Mišić je rodom iz Tepca sa Durmitora i onda kada su došli ovde uzeli su prezime Mišić po jednom pretku, što je ranije i bio običaj u Srbiji. U knjizi piše da su sva mala deca morala da rade, i da je on sa šest godina pomagao u svim seoskim poslovima, pa tako je i napisao – ko nije čuvao koze i ovce, on ne zna šta su jad i nevolja. Sve to nam govori da je vojvoda bio vrsni poznavalac svog naroda i mentaliteta Srba, jer je i on sam rođen u zadružnoj porodici, što je mnogo i uticalo na njegove odluke u boju i životu”, rekla je etnologinja Ivana Đurić.
Kuća slavnog vojvode je 1974. godine adaptirana i pretvorena u muzej i podeljena je u dva segmenta. Prvi je vojno-biografskog karaktera, a u drugom delu nalazi se etnografska postavka koja govori o načinu življenja zadružnih porodica tog vremena.
“Rodna kuća Živojina Mišića pored kulturnog poseduje i istorijski značaj, svi objekti koji se mogu videti u dvorištu predstavljaju spomenike tradicionalnog graditeljstva u Srbiji. Kuća pripada tipu kakve su pravljene u selima brdsko-planinskog tipa kao što je Struganik. Ukopavanjem u nagib dobijao se podrum a nad njim soba ili kelija. Na samom objektu postoje dvoje ulaznih vrata, što je omogućavalo lakši kontakt sa ostalim objektima u okviru domaćinstva, a krov je na četiri vode i prekriven ćeramidom”, istakla je Đurićeva.
Vojvoda Živojin Mišić bio je jedan od najobrazovanijih oficira u Srbiji, predavao je na Vojnoj akademiji predmet taktiku a onda je svoja predavanja sistematizovao i u udžbenike. Govorio je nekoliko stranih jezika, bio je ađutant kralja Milana i Aleksandra Obrenovića i često je bio čak i penzionisan zbog iznošenja svojih stavova, ali uvek vraćan u kriznim vremenima i ponovo reaktiviran.
“U istorijskom delu muzejske postavke nalaze se njegove lične stvari, strateški udžbenici, fotografije iz Kolubarske bitke i ostalih ratova koje je vodio. Tu će vas dočekati pravi istorijski vremeplov i bogata saznanja o velikom vojskovođi”, kaže Đurićeva.
Vojvoda Živojin Mišić učestvovao je u svim ratovima koji su vođeni na teritoriji Srbije od 1876. do 1921. godine. Pored mnogih njegovih citata, koji se uvek ponavljaju, najupečatljaviji je onaj “Život je večita borba. Ko sme taj može, ko ne zna za strah taj ide napred”.
Bio je oženjen Lujzom Krikner, a preminuo je 1921. u Beogradu i upravo ove godine obeležava se 100 godina od tog datuma.
