Debitovao je 1997. na Salonu automobila u Tokiju u kupe varijanti, odnosno u Ženevi 1998. kao roudster, da bi se zatim pojavio u Tokiju 2001. u svom najmoćnijem izdanju. Pogonio ga je 5,6-litarski, odnosno 6,0-litarski atmosferski W12 motor, snage 420, odnosno 600 konja. Maksimalni obrtni moment je iznosio 620 Nm.
Volkswagen se odlučio za električnu budućnost i to ne može da se promeni. ID. linija, koju predvodi ID.3 hečbek, jasan je dokaz toga. Međutim, pre nego što pogledamo u daleku budućnost nemačke marke, hajde da bacimo pogled na sredinu devedesetih i početak 2000-ih godina. VW je u tom periodu predstavio neke zaista fascinantne koncepte, a atraktivni W12 superautomobil, koji je iznedren u tri iteracije, bez ikakve dileme jedna je od najimpresivnijih kreacija.
Plod ljubavi nemačkog inženjeringa i italijanskog dizajna
Prvi W12 koncept je debitovao 1997., pod dirigentskom palicom Ferdinanda Piha. Što se dizajna tiče, iskorišćena je ekspertiza Italdesigna, a finalni proizvod se ogledao u elegantnom, aktraktivnom superkupeu, sposobnom da iskoristi potencijale središnje pozicioniranog W12 motora. Pogon? Naravno, na sve točkove. Tako smo dobili prvi W12 koncept, nazvan „Synchro“ (zbog sinhronizovanog integralnog pogona), svetlo žute boje, koji je debitovao na Salonu automobila u Tokiju sa 420 ks. Međutim, to je bio tek početak.
Godinu dana kasnije, VW je predstavio i „toples“ model, nazvan „W12 Roadster“. Ova verzija je takođe koristila usluge 5,6-litarskog motora s 420 konja, takođe je posedovala sekvencijalni menjač, ali je pogon bio na zadnje točkove. Međutim, tek tri godine kasnije je oslobođen pun potencijal ovog koncepta.
Na Salonu automobila u Tokiju 2001., VW je skinuo veo sa W12 Nardo koncepta, ovoga puta u narandžastoj boji. Nazvan po čuvenoj test stazi, ovaj automobil je raspolagao sa 600 ks i 620 Nm, iz 6,0-litarskog W12 motora. Nardo je sprint do „stotke“ obavljao za samo 3,5 sekundi, dok je maksimalno mogao da pojuri do 357 km/h. Umesto sekvencijalnog, za prenos snage je bio zadužen manuelni menjač. Zaista impresivne performanse za ono vreme.
Godinu dana nakon debija Nardo koncepta, VW je kreirao trkački primerak, takođe s W12 agregatom. Poznat je po tome što je neprestano 24 časa kružio Nardo Ringom, s prosečnom brzinom od čak 322,8 km/h, oborivši pritom 12 brzinskih rekorda i prevalivši 7.740,576 kilometara!
Samo za testiranje
Dok su dva druga W12 modela došla do serijske proizvodnje, tačnije Phaeton i Touareg, W12 superautomobilu to nije pošlo za rukom. Doduše, VW nikada nije ni obećao da će kreirati serijski superautomobil, ali je definitivno pokazao da to može da uradi. Zadatak studije je bio da bude „testna laboratorija“ za u današnja vremena zloglasan motor. On je u najvećoj meri postigao ono što mu je bilo naloženo – obezbedio je ulazak W12 Phaetona i Touarega u serijsku proizvodnju.
Pavle Barta
Vrele Gume
