Nekadašnji reprezentativac Srbije i Crne Gore, po razdvajanju zemalja i kapiten A tima Crne Gore, dao je intervju za Infomer evocirajući sećanja.
Na našem podneblju sigurno će ostati upamćen i po het-triku Hrvatskoj (3:1) u baražu mladih selekcija za Evropsko prvenstvo 2006. godine, kada je izrešetao rivala sa igračem manje, a i golove slavio kao da puca iz mitraljeza.
“Sećam se tog het-trika, bio sam presrećan. Bio mi je problem što me ne zovu u A tim. Igrao sam u Italiji, davao sam golove, ali tadašnji selektor Pižon nije me pozivao. Tek posle tih golova Hrvatima počeo sam da dobijam poziv u seniorski tim“, počeo je Vučinić za Informer.
Povreda ga je odvojila da učestvuje na Mundijalu u Nemačkoj na kome je reprezentacija u raspadu doživela debakl.
“Trebalo je da idem i na Svetsko prvenstvo 2006. godine, ali sam povredio to famozno koleno. Onda su se države razdvojile. Izabrao sam Crnu Goru, nisam se premišljao ni sekund. Većini igrača reprezentacija donosi i vidljivost na tržištu i transfer. Ali ja sam sa 19 godina bio najbolji mladi strelac u Seriji A. Uz dužno poštovanje prema reprezentaciji, nije mi u tom smislu bila potrebna“.
| Prati i reprezentaciju Srbije.“Piksi je igrače učinio pobednicima u glavi. Učinio ih je jačim. Malo koja reprezentacija može da ode u Portugal i odigra kao što je Srbija. Stojković je veče pre utakmice pričao kao da su dobili utakmicu. Ta snaga, taj entuzijazam su neverovatni. Verujem da mogu da naprave nešto dobro i u Kataru. Način na koji su igrali u kvalifikacijama pokazuje da to zaslužuju“, rekao je Vučinić, kome se najviše sviđa Sergej Milinković-Savić. |
Leta 2016. godine imao je na stolu otvoren poziv Crvene zvezde, tačnije generalnog direktora Zvezdana Terzića, ali iako navija za taj klub nije mogao da potpiše ugovor.
“Zvezda je nešto posebno. To je najveći klub sa ovih prostora. Zvao me je Terzić, ali ja nisam bio u stanju da igram, koleno mi je bilo nagrđeno. Osim toga, imao sam ugovor sa Al Džazirom i rekao sam to Terzi. On mi je odgovorio ‘Ma samo ti kaži jesi li spreman da dođeš, sve ćemo rešiti’. Međutim, nisam bio spreman. Ja volim Zvezdu. Navijao sam za nju kao mali, navijam i danas, s tim da sad to malo drugačije gledam. Svi znaju šta znači kad neko na Balkanu igra za Zvezdu. To je i u Italiji personifikacija fudbala sa ovih prostora. I deci pričam o Zvezdi, kakav je to klub, kakva atmosfera“.
Ostaje pitanje i zašto je karijeru završio u 34. godini u Al Džaziri iz UAE, nakon što je tri godine proveo u fudbalskoj egzotici.
“Sigurno je karijera mogla da bude još bolja, ali ja sam bio malo čudan igrač. Do 30. godine praktično nisam trenirao. Od 30. sam počeo malo više. Ipak, zadovoljan sam, nemam za čim da žalim. U Italiji sam osvojio sve što se može osvojiti po dva puta. Kažu svi da sam mogao više, ali vreme se ne može vratiti. A i da se vrati, ne verujem da bih nešto menjao. Takav sam, u trenutku odlučujem šta mi se radi, bez obzira na posledice“, zaključio je.
Vučinić je u Italiju stigao iz Sutjeske sa samo 16 godine, prvo u Leče, a potom je nosio dresove Rome i Juventusa, pre odlaska u Emirate.
