Objašnjava se kako je predsednik Vučić došao u centar pažnje u specifičnoj “vakcina diplomatiji”.
Jedanaest dana nakon što je kovid 19 proglašen globalnom pandemijom, TV publika u Srbiji je doživela izvanredan prizor.
Predsednik države Aleksandar Vučić poljubio je kinesku nacionalnu zastavu kao znak zahvalnosti za medicinsku opremu, ličnu zaštitnu opremu, a kinesko medicinsko osoblje sletelo je u Beograd 22. marta 2020. Preko noći su širom srpske prestonice nikli bilbordi na kojima su predsednik Kine i natpis “Hvala, brate Si”, piše atlanticcouncil.
Pomenuti sajt, izvor ovog – kako nazivaju – pravog primera kineske diplomatije, izgrađen je na naprednim ekonomskim i diplomatskim vezama između Pekinga i Beograda. Nakon medicinske pomoći koja je stigla u Srbiju, Kina je finansirala mrežu laboratorija za sprovođenje testova na korona virus.
Sredinom januara drugi avion u Srbiju je isporučio seriju od milion doza kineske vakcine “Sinofarm”. Predsednik Vučić je ponovo na aerodromu dočekao kineske vakcine.
Pola godine kasnije, kako ističe atlanticcouncil narativ se promenio.
Više se ne radi o tome da Kina napada Zapad sa Balkana, već o sposobnosti Srbije da uradi više od onoga, kako navode, što se očekivalo da može. Srpske vlasti postigle su impresivan napredak u vakcinisanju svojih građana – i upotrebi vakcina kao “diplomatskog alata”.
U zemlji koja ima nešto više od sedam miliona stanovnika, dato je 5,15 miliona doza, nastavlja svoju ocenu atlanticcouncil. Više od 2,4 miliona ljudi – preko trećine građana Srbije – dobilo je dve doze vakcijne. Srbija je donirala vakcine susedima kao što su Crna Gora, Severna Makedonija, Republika Srpska i Bosna i Hercegovina. LJudi iz susednih zemalja mogli su da se registruju i vakcinišu tokom posete Srbiji.
Ukratko, Beograd je iskoristio trenutak kada se kooperativni program KOVAKS, koji vodi Svetska zdravstvena organizacija, pokazao strahovito sporim u nabavci vakcina, a države članice Evropske unije bile su zauzete brigom o svojim građanima.
Arsenal vakcina
Kina jeste deo uspeha Srbije, ali nije cela priča, ocenjuje atlanticcouncil. Predsedni Vučić je kinesku vakcinu primio pred TV kamerama u selu na istoku Srbije. Vlada je objavila planove za lokalnu proizvodnju Sinofarma u partnerstvu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Srbija se, međutim, nije oslonila samo na to. Zapravo, Srbija je dobila prvu pošiljku vakcine protiv virusa korona kompanije Fajzer već u decembru 2020. godine, a premijerka Ana Brnabić tada se vakcinisala – daleko pre većine drugih evropskih lidera. Ruska vakcina Sputnjik Ve stigla je u januaru; kasnije, početkom juna, beogradski Institut Torlak postao je prvi objekat van Ruske Federacije koji ga je proizveo.
Srpska pošiljka vakcine AstraZeneka stigla je u februaru. Srbija je uzimala vakcine iz svih izvora – Kine, Rusije i zapadnih kompanija – i maksimalno iskoristila zalihe koje je akumulirala.
Ovakav odgovor na kovid 19 pruža besprekornu ilustraciju srpske spoljne politike.
Vučić nije zainteresovan da se prikloni ni Kini ni Zapadu, pogotovo u trenucima kada se ubrzava konkurencija moći između Pekinga i Vašingtona. Veruje da interesima Srbije i njegovom ličnom programu najbolje odgovara otvorenost za posao sa svima.
Ovakav položaj odražava dugogodišnju ravnotežu Beograda između EU i Sjedinjenih Država, s jedne strane, i Rusije, s druge strane.
“Sedite na dve stolice” kako je Srbiju opisao američki diplomata Brajan Hojt Ji 2017. godine.
Moć fleksibilnosti
U slučaju Srbije, “vakcina diplomatija” pokazuje fleksibilnost države. Srbija je u vakcinaciji svojih građana prošla mnogo bolje od svojih prozapadnih suseda, poput Severne Makedonije i Crne Gore, obe članice NATO-a. Vučić je zaslužio pohvale i u celom regionu.
Kako ocenjuje atlanticcouncil, velike su šanse da će predsednik Vučić i u narednom periodu nastaviti sa politikom saradnje sa partnerima i sa Istoka i sa Zapada. Predsednik Vučić je ovakvom “vakcina diplomatijom” dospeo u centar pažnje, zaključuje atlanticcouncil.