Prema našim informacijama, šef države se preventivno odlučio na ovaj korak, vodeći računa, pre svega, o nacionalnoj bezbednosti, iako je on lično protiv ksenofobne politike, jer je naš narod, poučen sopstvenim tragičnim iskustvom, uvek pokazivao solidarnost prema svima koji su izbegli iz ratnih područja.
Vučić svakodnevno dobija operativne podatke od naših bezbednosnih službi, otkako je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan otvorio granice i pustio izbeglice da pređu u EU. On je čvrst u uverenju da će Srbija, ukoliko bude potrebe, umeti da zaštiti svoju teritoriju i da neće postati “parking za migrante”.
Situacija je postala ozbiljna kada je Turska pustila oko 130.000 izbeglica i migranata, koji su se zaputili ka Evropi starom balkanskom rutom, koja je dobrim delom zatvorena posle migrantske krize 2015. Tenzije na tursko-grčkoj granici nastavljene su i danas, iako nije bilo ispaljivanja suzavca i gumenih metaka kao prethodnih dana, ali je Ankara odlučila da postavi 1.000 pripadnika specijalnih policijskih snaga na međi sa Grčkom, kako bi zaustavila povratak migranata na svoju teritoriju.
Ovo je izjavio ministar unutrašnjih poslova te zemlje Sulejman Sojlu. On tvrdi da su grčke vlasti povredile 164 migranta i pokušale da vrate nazad u Tursku 4.900 ljudi.
Istovremeno, čini se da se i u delu Evrope koji je bio najviše naklonjen migrantima situacija menja jer je velikom većinom glasova, nemački Bundestag odbacio inicijativu Zelenih da Nemačka primi 5.000 najugroženijih izbeglica koji se nalaze u pretrpanim prihvatnim kampovima na grčkim ostrvima, pre svega misleći na maloletnike bez pratnje, trudnice, žene sa decom ili bez njih. Za prihvat izbeglica je glasalo svega 117 poslanika, a protiv 495.
Šef evropske diplomatije Đozep Borelj podržao je juče ideju stvaranja sigurne zone na severu Sirije, usled eskalacije sukoba zbog kojeg je raseljeno dodatnih milion ljudi i zbog kojeg preti novi talas migranata prema Evropi.
- Ako želimo da stanemo na kraj bombardovanjima koja prete civilima, moramo da stvorimo tampon-zonu u vazdušnom prostoru, kako bismo izbegli dalje napade – rekao je Borel u Zagrebu, i dodao da je to njegovo lično, a ne mišljenje EU.
Evropa se ujedinjuje u pomoći Grčkoj da se izbori sa hiljadama nelegalnih migranata, pomaže finansijski, a spremna je i da angažuje ljudstvo. U isto vreme naša zemlja se priprema za situaciju da novi talas migranata krene prema Srbiji. Migranti koji su sada u Srbiji sve se duže zadržavaju u Srbiji, jer je Mađarska opet potpuno zatvorila granice, dok ih Hrvati i Rumuni, mimo bilo kakvih procedura, ubacuju ilegalno nazad kod nas.
Srbija, u dogovoru sa EU, ima oko 6.000 smeštajnih kapaciteta, a kada se računaju i ljudi koji se nalaze u zemlji ilegalno, mimo centara, u zemlji je ukupno oko 7.000 migranata. Iako u Komesarijatu kažu da bi vrlo brzo mogli da aktiviraju rezervne kapacitete, svaki “prodor” velikog broja pridošlica iz Turske i Grčke, gde su sada “zaglavljeni”, doveo bi do “zagušenja” poput onog 2015. i 2016. godine.
Srbija je tada aktivirala združene snage vojske i policije, koje su i sada spremne, u slučaju potrebe, da se nađu na granicama. One su opremljene oklopnim vozilima sa termovizijskim kamerama, optoelektronskim uređajima za dnevno i noćno osmatranje, helikopterima za vazdušno patroliranje i izviđanje granice, kvadriciklima za patroliranje po teško pristupačnim područjima, a u rezervi imaju i dronove i bespilotne letelice za otkrivanje pokušaja ilegalnih upada na teritoriju Srbije.
(Novosti)
