Proizvođači automobila, a i sami mediji, godinama unazad serviraju priču kako će elektromobili postati jeftiniji uporedo s padom cena baterija i uvećanjem obima proizvodnje, na koji način bi došlo do iskorišćenja blagotvornih efekata ekonomije obima. Iako logično, ovo se ne dešava, barem ne još uvek. Za to mogu da se krive razno-razni virusi životinjskog porekla, nestašica poluprovodnika (što opet ide na dušu pandemije), cene energenta… I, umesto pada cena EV, imamo rast tražnje i posledični rast cena vozila.
Uprkos svemu pobrojanom, izvršni direktor Volvoa, pomenuti Rovan veruje da će elektromobili u narednih par godina prići blizu benzinskim vozilima, barem što se cene tiče. Njegova prognoza sadrži i premisu da će doći do stablizacije finansijske i geopolitičke situacije u svetu, kao i da će cene energenata uplivati u nekakvu stabilnu zonu.
Bez obzira na sve to, šef kompanije koja je „sve opklade položila“ na budući uspeh električnog pogona je spreman reći da će električni automobili i SUV-ovi koštati otprilike isto kao današnji konvencionalni ekvivalenti, i to za samo dve do tri godine. Rovan je takođe otišao toliko daleko da je rekao da kompanije ne bi trebalo da se oslanjaju na državne subvencije kako bi ostvarile poslovni uspeh. Logično, on smatra da rukovodeći organi društava moraju da pronađu način da proizvedu električna vozila koja ljudi žele, ali i koja mogu da priušte.
Izjavu Rovana je doslovce preneo specijalizovani portal Automotive News Europe, a ona je data na nedavno organizovanom događaju u švedskom Stokholmu:
„Mislimo da ćemo ujednačiti cene oko 2025. godine. Tada bi trebalo da bude dostupno dovljno tehnologije koja bi uticala na sniženje cena baterija. Pride, napredak u tehnologiji bi doneo i bolje parametre autnomije. Manje baterija, ali s većim dometom i po nižoj ceni. Imaćemo to!“
Kao što možete videti i sami zaključiti na temelju Rovanovih opaski, umesto da govori o padu cena baterija uopšte, on navodi potrebu za manje baterija koje bi obezbedile adekvatan domet s jednim punjenjem, a sve zahvaljujući napretku u tehnologiji. Pošto su baterije najskuplji deo električnih automobila, ovo ima mnogo smisla, iako se ne uzima u obzir da proizvođači automobila i distributeri cene električne automobile više nego što bi trebalo.
Volvo je pre neki dan zvanično predstavio poveći krosover s tri reda za sedenje i nazvao ga EX90. Zamišljen je da posluži kao zamena za aktuelni konvencionalni SUV po imenu XC90. Događaj premijere je iskorišćen da se „pusti buva“ (ili tizer na engleskom 
) o novom i manjem električnom krosoveru. Volvo od električnih modela s povišenim odstojanjem od tla trenutno nudi i XC40 Recharge i C40 Recharge, dok su skoro svi modeli dostupni i s pogonskim sklopom iz sazvežđa PHEV
Rovan je naglasio da će kompanija naredne godine lansirati urbani krosover koji bi trebalo da pomogne Volvou u dostizanju većih obima prodaje, uporedo sa sniženjem cena. Pretpostavlja se da je prikazani tizer bio vezan baš za ovu najavu.
Koliko je realna najava Rovana, možda može da se prosudi baš i na primeru iz njegove kuće. Tako aktuelni Volvo XC90 s cenom startuje negde od kote od 50 hiljada dolara uz mogućnost da se opremom nafiluje do 70 hiljada američkih dolara, dok je najavljena cena za dolazeći EX90 nešto manja od 80 hiljada zelembaća. Kod električnog SUV-a pričamo o nekoj hipotetičkoj, dobro opremljenoj verziji.
Ovde je važno izneti i opasku vezanu za isključivo američko tržište, a ona se tiče dileme hoće li se novi veliki SUV Volvoa kvalifikovati za poreske podsticaje u visini od 7,5 hiljada dolara, a hoće li, to najviše zavisi od propisa koji bi tek trebalo da donese Bajdenova administracija, a koji bi trebalo da zauzda rastuću inflaciju. Dok postoji dilema na ovu temu kada pričamo o prošle nedelje predstavljenom vozilu, dotle Rovan ističe da će se najavljeni gradski krosover sigurno prodavati uz državne podsticaje za kupovinu (što je podmetačina proizvođača automobila, jer se zapravo radi o stimulaciji prodaje, a ne kupovine).
