MLADI Vuk Jovanović (rođen na Cetinju, a odrastao na Svetom Stefanu i u Budvi), glumu je završio 2014. na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti i još kao apsolvent osvojio je nagradu za najboljeg glumca na Međunarodnom filmskom festivalu u italijanskom gradu Novari. Pored glume oprobao se i u muzici, a pažnju šire javnosti skrenuo je ulogom poručnika Aleksandra u filmu “Zaspanka za vojnike” Predraga Gage Antonijevića. Osim u istoimenoj mini- seriji, Jovanović je na malim ekranima igrao i u serijama “Budva na pjenu od mora”, “Evropa, bre!” i “Ubice mog oca”. Publika u Srbiji trenutno ga prati kao Bojana u seriji “Tajkun” (nedeljom na Superstar TV i ponedeljkom na RTS 1). I dok se epidemija virusa korona širi, a mere za njegovo suzbijanje pooštravaju, Jovanović boravi u rodnoj Crnoj Gori.
– Do sada su maske i rukavice nosili samo pojedini u noćnim satima, sada moramo da ih nosimo svi po ceo dan – šaljivo primećuje za “TV novosti” Jovanović i dodaje da se trudi da, kao i ostali, poštuje sva pravila.
*Šta biste preporučili onima koji moraju da budu u izolaciji?
– Sve knjige koje smo kupili i odložili za neki dan kada budemo imali vremena, kao i svi filmovi i muzički albumi koje smo bacili u neki ćošak, dočekali su svojih pet minuta. Iskreno se nadam da je baš sada došao momenat kada za “te” otpisane imamo malo vremena i empatije.
*Mnogi kulturni događaji postali su dostupni putem interneta. Šta nam sada znači umetnost?
– Iz najveće tuge i nemaštine rađala su se najveća dela. Onlajn održavanje predstava, koncerata i izložbi, moglo bi se reći, predstavlja jedan veliki eksperiment. Umetničko delo može da nastane bez publike ali izvođač-umetnik može da nestane bez aplauza.
*Serije se, srećom, još mogu naći na TV. Koje novo iskustvo vam je doneo “Tajkun”?
– Upoznao sam mnoge starije kolege, neke idole detinjstva. Bila je čast sa njima deliti isti prostor na setu, a kamoli ući u kadar. Reditelj Miroslav Terzić je veliki profesionalac. Kroz obostrano poverenje i poštovanje došli smo do izuzetnog cilja.
*Glavnog junaka u “Tajkunu” tumači Dragan Bjelogrlić. Kako je izgledala vaša saradnja?
– Dragan Bjelogrlić je iskusan glumac iza kojeg stoji mnoštvo projekata. Zaista je bilo neizmerno zadovoljstvo posmatrati na koji način se ophodi prema poslu. Mnogo sam naučio od njega za ubuduće. Zahvalan sam mu na tome.
*Kako biste dočarali ko je tajkun? Koliko ima takvih ljudi u stvarnosti?
– Mislim da ih ima i previše. Oni su proizvod današnjeg sistema u kome živimo, tačnije ogledalo neoliberalnog kapitalizma. Obično se “tajkunima” sve vrti oko moći i velikog uticaja koji imaju na društvo. Sve do onog momenta dok se njima lično ne zadrma stolica. Tada nastaju problemi i zato je Vladan Simonović kao ranjeni lav.
*Bojan, koga vi tumačite, sprema se da nasledi oca Vladana. Kako borba za moć menja odnose u porodici Simonović?
– Temelje mnogih porodica uzdrmao je novac, pa tako i ovde. Pritom, Bojan Simonović je čudan čovek, tajanstven, introvertan, mlad i ambiciozan. Nije bilo lako “iskopati” takvog čoveka, a još teže u sebi probuditi nekog takvog. U zavisnosti od scene, prilagođavao sam Bojana različitim karakteristikama, trudeći se da opravdam njegov osnovni cilj.
*U “Ubicama mog oca” tumačili ste plaćenog ubicu Miliku Lekića. Koliko se Milika i Bojan razlikuju?
– Milika je bio nemilosrdan, brutalan, morbidan, ali opet komičniji i nasmejaniji od Bojana, što ga i čini psihopatom. Ljudi bi se prevarili na prvi pogled. Bojana je lako prezreti, ali on je preko glave preturio događaje koji bi nekom potpuno uništili ličnost.
*Rekli ste jednom da vam “Zaspanka za vojnike” budi posebna osećanja?
– Zvuči neverovatno, ali kada se pomešaju emocije poput ponosa, tuge i radosti, dobije se “Zaspanka”. Taj film stajaće na posebnoj polici u mojoj karijeri. Od premijere do gostovanja u Gračanici odlagao sam da pogledam kraj filma. Kada sam ga video, plakao sam što nikada nisam upoznao Nebojšu Glogovca.
“Zaspanka za vojnike” / Foto privatna arhiva
*Vaš predak major Nikola Jovanović poginuo je u bici na Ceru, ali ste ulogu u “Zaspanki” posvetili ocu. Zašto?
– Otac me je odmalena me je učio da poštujem pretke, tradiciju, običaje i našu bogatu istoriju. Kada pogledam u njega, vidim tu crtu majora, njegovog dede, a mog pradede Nikole Jovanovića. Zaslužan je ne samo za ovu ulogu u filmu, već za životnu ulogu koja je najvažnija.
*Mnogi kažu da ćemo preživeti i epidemiju korone, kao što smo i mnoge druge nedaće. Ima li u ovoj opasci hrabrosti ili ludosti?
– Ne, u njoj ima realnosti i komičnosti. Epidemiju ćemo lako preživeti, ali sebe same… To je bila, jeste, i biće najveća bitka našeg naroda.
SARADNjA SA SKAJOM VIKLEROM
*POD imenom The Spian 2011. ste objavili hip-hop album Why so serious. Kako gledate na ovo iskustvo? Da li biste ga ponovili?
– Bilo je to baš davno. Kao i svaki student, buntovan i ljut, verovao sam da se kroz umetnost mogu roditi revolucija i promena. Pišem i dalje, ali dosta opuštenije. Uskoro izlazi jedna vrlo zanimljiva stvar, vanvremenska, nastala na rubu dalekog univerzuma sa prijateljem Đorđem Miljenovićem, poznatijim kao Sky Wikluh.
