Oksfordska “Exscientia”, prva kompanija koja je na ljudima isprobala lek otkriven zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, proučava 15.000 lekova iz kalifornijskoga istraživačkog instituta “Scripps”, piše BBC.
I “Healx”, kompanija iz Kembridža koju je osnovao koosnivač vijagre, dr Dejvid Braun, promenili su namenu sistema veštačke inteligencije razvijenog za otkrivanje lekova za retke bolesti, u ovaj konkretan zadatak.
Sistem je podeljen u tri dela – proučava se sva postojeća literatura povezana sa ovom bolešću, proučavaju se DNK i struktura virusa, razmatraju se pogodnosti već postojećih lekova. Odavno je poznato da su razvoj i otkriće novog leka vrlo spori procesi.
“Ovim se bavim već 45 godina i na tržištu imam tri leka”, kaže dr Braun. Ali veštačka inteligencija je mnogo brža. Trebalo nam je nekoliko nedelja da bismo prikupili sve potrebne podatke, a poslednjih nekoliko dana dobijamo nove informacije, pa za sada imamo kritičnu masu”, kaže dr Braun i dodaje da bi naredne nedelje mogli da imaju materijal za tri nove metode.
Iz kompanije “Healx” se nadaju da će se informacije kojima do sada raspolažu do maja pretvoriti u popis lekova kandidata i već pregovaraju sa laboratorijima koji će njihove pretpostavke pretvoriti u klinička ispitivanja.
Za one koji rade na polju otkrivanja lekova uz pomoć veštačke inteligencije, postoje dve opcije kad je u pitanju koronavirus – pronaći potpuno nov lek, ali i pričekati nekoliko godina da bi se on proglasio sigurnim za korišćenje, a druga je – iskoristiti postojeće lekove za drugu svrhu.
Dr Braun smatra da je mala verovatnoća da će jedan lek biti dovoljan da reši problem. Za “Healx” to znači detaljnu analizu osam miliona mogućih parova i 10,5 milijardi trostrukih kombinacija lekova koji proizlaze iz 4000 lekova koji su već odobreni na tržištu.
Za lekovima koji bi brzo mogli da promene namenu i koriste se za lečenje COVID-19 u SAD-u, zajedničkim snagama tragaju laboratorije “Northeastern University's Barabasi Labs”, Univerzitet u Harvardu, “Network Science Institute” i biotehnološki start-up “Scipher's medicine”.
U uobičajenim okolnostima bi za pokretanje istraživanja bilo potrebno “godinu dana samo za papirologiju”, kaže upravnik “Scipher's medicine”, Alif Saleh.
“Za posao obavljen u protekle tri nedelje u uobičajenim okolnostima bi nam trebalo pola godine. Ali svi su fokusirali snage na ovaj projekt jer samo na taj način on može da se ubrza”, objasnio je Saleh.
Iznenađujući rezultati
Njihovo istraživanje je do sada pokazalo iznenađujuće rezultate. Jedan od njih je mogućnost da virus možda napada moždano tkivo, što bi moglo da objasni zašto neki ljudi gube osećaj čula ukusa ili mirisa. Drugi je mogućnost da virus napada i reproduktivni sistem, kako muškaraca tako i žena.
“Scipher's medicine” kombinuje veštačku inteligenciju sa nečim što se naziva mrežna medicina – metodom koja bolest posmatra kroz složene interakcije među molekularnim komponentama.
“Do fenotipa bolesti retko dolazi zbog greške na jednome genu ili proteinu samom po sebi, jer priroda nije u tolikoj meri jednostavna, već je reč o rezultatu povezanih posledica mrežnih interakcija između nekoliko proteina”, kaže Saleh.
Kombinacija mrežne medicine i veštačke inteligencije mogla bi da rezultira identifikacijom 81. potencijalnog leka koji bi mogao da doprinese lečenju novog koronavirusa.
Profesor Ara Darzi, direktor Instituta za inovaciju globalnog zdravlja sa londonskog Imperijal Koledža rekao je da “veštačka inteligencija ostaje jedan od najsnažnijih naučnih puteva koji će omogućiti opipljiva rešenja” ali da istovremeno “postoji potreba za visokokvalitetnim temeljnim podacima.”
“Donosioci odluka morali bi da, na globalnom nivou uvere velike farmaceutske kompanije da udruže snage sa manjim kompanijama, akademicima i dobrotvornim istraživačkim organizacijama da bi se na jednom mestu prikupili svi relevatni podaci”, smatra profesor Darzi.
“Nikada do sada nije bilo toliko važno da velike kompanije otkriju podatke o lekovima da bi i veštačka inteligencija mogla da doprinese borbi protiv COVID-19”, smatra profesor.
