Kako bi vremenska prognoza bila precizna, obavljaju se i visinska meteorološka merenja, a do tih podataka dolazi se lansiranjem meteoroloških balona.
Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Jugoslav Nikolić kaže da se taj način dobijaju meteorološki parametri sve do 30 kilometara visine, koji su od strateškog značaja ne samo za prognozu vremena već i za bezbednost vazduhoplova, i za dejstva u cilju smanjenja rizika od grada kao elementarne nepogode.
“Podaci se potom sa prizemnih i visinskih stanica iz zemlji najvećeg dela Severne hemisfere prikupljaju u našem računskom centru i služe za izradu prognoze vremena kao početni uslovi”, dodaje Nikolić.
Što se tiče merenja temperature pri zemlji, ona se meri po određenim standardima i to na isti način u svakoj zemlji kako bi podaci mogli da se upoređuju.
Kada je ovako toplo, građani često ne veruju meteorolozima, uvereni su da je temperatura mnogo viša od zvanične.
Nikolić napominje da se temperatura meri u hladu na dva metra visine i to je ona temperatura koja se objavljuje. Kako ukazuje, to može znatno odstupati na otvorenom prostoru od temperature na asfaltu, ili pri tlu – razlike mogu biti od 10 do 20 stepeni.
Prvi podaci stižu u računski centar.
“Tu se prikupljaju svi podaci i produkti koji naši prognostičari koriste za izradu kratkoročne, sezonske i dugoročne prognoze vremena”, objašnjava direktor RHMZ-a i dodaje da je numerička prognoza još preciznija.
Da bi se unapredila prognoza u čitavoj Jugoistočnoj Evropi, Nikolić naglašava da je Republički hidrometeorološki zavod inicirao formiranje takozvanog Konzorcijuma za numerički prognozu ponudivši stručnu pomoć i odgovarajući alat.
Juče je merna jedinica u Karađorđevom parku pokazivala 35,8 stepeni, dok je temperatura tamo gde nema zelenila bila i do 40 stepeni.
