“Lično, verujem u odluku beloruske vlade i beloruskog saveza da može da se igra. Nadam se da ćemo se izboriti sa virusom kao i cela Evropa”, naveo je Stojković za Javni servis.
On ipak ukazuje da su razlozi za takvu odluku i finansijske prirode, jer su klubovi potpisali raznorazne ugovore, a prodata su, kaže, televizijska prava u trinaest država širom sveta.
Kaže da su obaveze koje ima uobičajene te da su treninzi redovni.
“Svaki dan je isti, održavaju se sastanci pred trening, redovni treninzi, razne video-analize. U prostorijama smo grupisani svi zajedno, oko 25 do 30 ljudi, nema razmaka od metar i po ili dva kao što je propisano u Srbiji”, napominje.
Prema njegovim rečima, i u Belorusiji je propisano slično, ali se igrači toga, barem u njegovom klubu, ne pridržavaju.
U Belorusiji je dosad zaraženo oko 2.500 ljudi, dok je umrlo 25.
Pored Belorusije, fudbal se i dalje igra u srednjoameričkoj državi Nikaragvi, na Tajvanu, u afričkom Burundiju i Tadžikistanu.
