I dok iščekujemo bitku za trofej u Budimpešti, 30. januara ove godine, bilo bi lepo vratiti se malo u prošlost.
Okrenućemo se vremenima kada je rukomet kao sport nastao, njegovu ranu verziju, a saznaćemo i šta je uticalo na utemeljivače i kako se igra razvila do onog nivoa kakvog danas poznajemo.
Tokom 19. veka, termini kao što su Handbold u Danskoj, Hazena u Češkoj, Hadzana u Slovačkoj, Gandbol u Ukrajini, Torball u Nemačkoj – počeli su da se pojavljuju.
Ali, najraniji koreni koreni ovog sporta nalaze se u Danskoj negde početkom XX veka.
Rukomet je, baš kao i drugi sportovi u to vreme, tražio neke strukture, a prvi Savezi, fudbalski, osnovani su u Danskoj i Holandiji 1889. godine.
Industrijska revolucija se već dogodila, a preteča rukometa imala je slične osnove – cenila se snaga, dinamika, red, volja.
Dvojica Danaca ističu se kao rodonačelnici modernog rukometa, Rasmus Nikolaj i Holger Nilsen, koji su radili i osmišljavali koncept, svako za sebe, u različitim krajevima ove skandinavske države.
Nilsen je na svoj koncept rukometa došao dok je gledao svoje učenike kako igraju fudbal. U želji da imaju posed, oni su često igrali rukama, divlje…
On im je dopustio da tako igraju, a svoj prvi pravilnik na 18 stranica izdao je 1906. godine.
Njegov rukomet bi današnjem navijaču izgledao grubo. Ali, to je bila osnova moderne igre.
Trinaest godina kasnije, u južnoj Nemačkoj, objavljen je prvi pravilnik, koji je imao veliki uticaj na sport.
Maks Hajzer, Erik Kenig i Karl Šelenc objavili su skup pravila, da bi ovaj poslednji, 1919. otišao korak dalje, unapredio taj pravilnik.
Pod tom verzijom odigran prvi međunarodni meč u istoriji, između Nemačke i Belgije 1925. godine. U ženskoj konkurenciji to je bio duel Nemačke i Austrije, pet godina kasnije.
Nemačka je do dana današnjeg ostala rukometna sila sa najjačim prvenstvom u Evropi i učestvovaće na narednom EURO-u. Sa Belgijom, koja je propustila kvalifikacije, to neće biti slučaj.
Nije slučajno što su ovi utemeljivači bili nastavnici, radili su sa decom, koja su kršeći standarde i pravila, stvarala novu igru.
Svi oni su uglavnom bili sportisti, a Nilsen je 1896. na prvim modernim Olimpijskim igrama, osvojio tri medalje u mačevanju i streljaštvu. Šelenc je bio dobar skakač udalj, a upravo je trokorak njegovih ruku dela i zato se smatra ocem rukometa.
Uticaji obojice bili su ogromni, a debata o tome gde je rukomet nastao, u Danskoj ili Nemačkoj, traje do danas.
Što se tiče Evropskog prvenstva, kao takmičenja, prvi put se pojavio 1994, mnogo kasnije u odnosu na Svetski kup, koji datira još iz 1938. godine.
