VIRUS kojim je dosad zaraženo više od 120.000 ljudi u svetu, iako je već duže od tri meseca u cirkulaciji, naučno još nije do kraja seciran. Saznanja do kojih se dosad iskustveno došlo, najviše analizom informacija iz Kine, epicentra zaraze, uzimaju se s rezervom. Razlog je što su u dosadašnjem toku epidemije, koja je u sredu proglašena za globalnu svetsku pretnju, nove informacije dopunjavale početne stavove, a neke i značajno modifikovale. I kada se isključe teorije zavere da je virus napravljen u laboratoriji, koje nije podržao nijedan ozbiljan stručnjak, ostaje činjenica da se o kovidu-19 širi više zabluda nego što zasad ima naučnih istina.
Relativne su i teorije o samoj prirodi virusa: od toga da je respiratorni, do toga da je stomačni, mada su u Kini koja je dosad najteže pogođena epidemijom, stručnjaci novu zarazu definisali kao “Vuhan pneumonija”, i time je svrstali među respiratorne zaraze. Ni vreme inkubacije od 14 dana ne može se smatrati “svetim pismom”. Činjenica je da su se kod većine obolelih dosad simptomi ispoljili u roku od 14 dana, ali u nekim slučajevima i posle 24 do 27 dana.
Slučajevi iz Kine potvrđuju da prvi negativan test nije značio i definitivno negativan rezultat na virus korona.Naime, u više slučajeva događalo se da je bio pozitivan tek četvrti test, iako su osobe vreme između testiranja provele u kućnoj izolaciji, bez kontakata.
Država preduzima mere zaštite, postoje planovi zbrinjavanja sumnjivih i onih kod kojih se laboratorijski potvrdi virus,ali nijedan zdravstveni sistem ne može da bude spreman za scenario koji se događa u Italiji, koja više nema mesta u bolnicama da zbrine sve kojima je neophodno bolničko lečenje.
ČINjENICE O NOVOJ ZARAZI
TEGOBE koje izaziva virus korona u velikoj meri liče na simptome sezonskog gripa, i samo analizom krvi može da se utvrdi da li je u pitanju kovid-19.
Kako se leči?
Zasad se kombinuju razne terapije, jer ciljanog leka protiv ovog virusa nema i zapravo se leče komplikacije bolesti. U težim slučajevima obolelima se daje kiseonik kroz masku, a u najtežim se priključuju na respiratore, odnosno veštačka pluća.
Koliko traje oporavak?
Niti svi koji su došli u kontakt sa virusom obolevaju, niti se kod svih obolelih razvija zaraza istog intenziteta. Svetska zdravstvena organizacija polazi od toga da se u 80 odsto slučajeva radi o lakše obolelim pacijentima, 14 odsto obolelih virus pogađa teško, a kod šest odsto se razvije kritična forma bolesti. Na osnovu iskustva u Kini, zasad se smatra da oporavak kod lakših oblika traje oko dve nedelje, a kod težih tri do šest nedelja.
Da li je opasniji od gripa?
Od sezonskog gripa umire između 0,1 i 0,2 obolelih, dok je od virusa korona smrtnost, bar prema dosad raspoloživim podacima, veća, i varira od dva do pet odsto. Definitivna slika moći će da se “izvuče” tek na osnovu egzaktinih podataka po završetku epidemije.
Ko je najugroženiji?
Ovaj virus pokazao se kao naročitio opasan za stare ljude, i to ne toliko zbog starosti, nego zbog hroničih bolesti koje ljudi uglavnom imaju u poodmaklom životnom dobu.
Na uzorku od 1.000 obolelih u Kini je utvrđeno je da je starih između 60 i 69 godina smrtnost iznosila 3,6 odsto, u populaciji između 70 i 79 godina – osam odsto, a kod starijih od 80 godina – 14,8 odsto. To, međutim, ne može automatski da se preslika i na Evropu. U Italiji je, prema ustraživanjima do 4. marta, prosečna starost onih koji su umrli od posledica infekcije ovim virusom bila 81 godina. Prema posledljim podacima prosečna starost umrlih je 65 godina.
Opasnost od smrtnog ishoda povećavaju hronične bolesti: dijabetes, kardiovaskularna i plućna oboljenja, kao i maligne bolesti.
Obolevaju li i deca?
Da, ali prema onome što se dosad zna, u znatno manjem procentu nego odrasli. Među 70.000 ispitanih slučajeva u Kini, jedan procent obolelih bili su mlađi od 10 godina. Virus je “zaobilazio” i tinejdžere. Na istim uzorku, jedan odsto obolelih bilo je iz uzrasne grupe od 10 i do godina. Takođe, nisu utvrđeni slučajevi prenosa infekcije sa dece na odrasle, što je kod gripa najčešći put širenja infekcija.
