U redovnoj kolumni za “Atletik” tokom Euro 2020, nekadašnji as Mančester junajteda smatra da je selektor Engleske Garet Sautgejt bio hrabar do sada na turniru.
Pre svega zato što je dao prioritet odbrani nad napadom, što se Nemanji posebno svidelo.
“Nikada nisam voleo napadače. Nije u pitanju ništa lično. Neki su bili veliki igrači i sjajni ljudi, ali kolektivno, nisu mi se dopadali. Nimalo. Ako ne voliš nekoga, onda i ne želiš da igraju dobro ili da postižu golove. Čini se da ovaj tim Engleske ne voli napadače, jer im ne daju da postižu golove. I ja sam imao sličnu stvar sa Srbijom kada smo primili samo jedan gol na deset mečeva kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2006. Raul je postigao taj gol. Veliki igrač, ali kako je bio napadač, nije mi se dopadao. Nisam hteo da menjamo dresove, čak ni da pričam posle sa njim. Niko od nas nije očekivao da tako dobro zatvorimo odbranu. Siguran sam i da je sa Englezima isto, ali to se ne dešava slučajno. Mi smo tada znali da nismo imali najjači tim i da bismo igrali sa Španijom i Belgijom u grupi, ali odbrana nam je bila jaka, visoka i iskusna i to smo koristili do maksimuma“, kaže Vidić.
Nemanja otkriva još detalja vezanih za tadašnji tim “orlova” koje poredi sada sa Englezima.
“Ceo tim se tada dobro branio. Znali smo se, verovali jedni drugima i našem golmanu, znali smo slabosti i vrline, da bismo mogli da pomognemo jedni drugima. Bili smo tu jedni za druge. Bili smo prijatelji, ali ne najbolji prijatelji, to nije ni važno i znali smo da odbrana koja ne primi gol bi nam dala više šansi da pobedimo. Srbija tada nije imala opcije koje Engleska ima sada, ali kao i mi ovaj engleski tim je izgrađen na odbrani, na kolektivu, pre nego na briljantnim pojedincima. Engleski defanzivci nisu najbolji na svetu, ali su snažan kolektiv i imaju ravnotežu“, dodaje Vidić.
Interesantno je kako Vidić analizira učinak sadašnjih igrača odbrane u timu Engleske.
“Hari Megvajer izgleda komotno i da ima samopouzdanje, čak više za reprezentaciju nego Mančester junajted. On je igrač koji i dalje napreduje, ali ako želi da bude priznat na najvišem nivou, mora da osvaja trofeje. Kada pogledam Megvajera, vidim defanzivca koji je dobar u svemu, ima 8/10 u svemu. Nije dobar na lopti ili brz kao Rio Ferdinand, ili možda ne uklizava i igra glavom kao što sam ja radio, ali ima kvalitete u svojoj igri. Dovoljno je brz, jak, može da skoči i igra sa loptom, dobro se pozicionira“, smatra Nemanja.
On je pohvalio i ostale igrače odbrane, ali i igrače ispred njih u veznom redu, kao i golamana Džordana Pikforda.
Ipak posebno izdvaja selektora Sautgejta.
“Postoji nekoliko razloga zašto Engleska nije primila gol. Prvi je Garet Sautgejt i njegov pristup, koji je promenio posle Mundijala 2018. Njegov tim je ranije više pritiskao i visoko, igrao je na kreativnost i brzinu. Sada ne gleda samo kako da igra lepo, već da postiže rezultate i da dođe u situaciju da uzme trofej. Bio sam iznenađen što nije više igrao sa Rašfordom, Filom Fodenom i Džejdonom Sančom, ali osećam da je mislio da je način da se osvoji turnir igra od pozadi. Od samog početka je doneo tešku odluku da se fokusira na odbranu i bio je u pravu. Ako pogledate timove polufinaliste, svi su ti koji prvo stavljaju u fokus odbranu, to su ekipe sa najmanje defanzivnih grešaka, koje su igrale kontru i dobro koristile prekide“, poručio je srpski fudbaler.
On se osvrnuo i na vreme dok je igrao u Mančester junajtedu i kako se to preklapalo sa igranjem u reprezentaciji.
“U Mančester junajtedu, imao sam običaj da se šalim sa kolegama iz Engleske oko toga kako se od njih uvek očekivalo da urade nešto dobro, ali da to nisu radili, bez obzira na sve te velike igrače. Šalili smo se pre turnira, ali nikako posle, kada bi Englezi ispali. To nije bilo vreme za smeh. I ja nisam mogao mnogo da kažem, jer se ni ja nisam tamo vraćao sa medaljama svetskog prvaka ili evropskog šampiona u džepu, igrajući za Srbiju“.
Nastavio je priču o tome.
“Osvajanje trofeja je ono što uspeva najboljima, a trofeji igrače čine boljima. U Junajtedu, nismo osvojili trofej nekoliko godina pre 2006. Igrači su bili nervozni sve dok nismo osvojili Liga kup. Rekli su, ‘moramo da pobedimo’. Jednom kad smo uspeli, energija se promenila. Opustili smo se, znali smo kako da pobedimo. Nismo prestali da pobeđujemo, Liga kup 2006, Premijer liga 2007, 2008. i 2009, Liga šampiona i Svetski klupski kup 2008. Ti igrači su sada mogli da igraju na najvećim mečevima jer su na to navikli“, prenosi iskustva Vidić.
Ali, sa Srbijom je bilo drugačije.
“Sa Srbijom, otišli smo na Svetski kup i tamo se sve raspalo. Bio sam suspendovan na prvoj utakmici i onda sam se povredio pred ostale. Imali smo još povreda, izgubio se balans tima i primili smo šest golova od Argentine, 6:0. Od najbolje odbrane za minu smo došli do najgore. Nismo bili ni jedno ni drugo. Hoće li se to desiti Engleskoj? Oni nemaju povrede i suspenzije. Veruju u sebe, igraju kod kuće i pobeđuju jer su sredili odbranu. I svi su još uvereniji pod komandom Sautgejta jer ga sada znaju i on je bivši defanzivac,neko ko je sposoban da donosi teške i kontroverzne odluke da se brani kod kuće. Ipak, u pravu je“, zaključio je Vidić.
