Nekadašnji reprezentativac Srbije je otvorenim pismom “podigao prašinu” u srpskom fudbalu posle poraza od Škotske i još jednog neodlaska na Evropsko prvenstvo.
O svemu tome, bivši kapiten Mančester junajteda pričao je u velikom intervjuu za “Politiku”.
“Kada govorimo o našem fudbalu, nikako ne možemo da odvojimo klupski od reprezentativnog. Zato je zadatak svih nas da najpre vratimo poverenje u srpski fudbal, u sudijsku organizaciju, u Fudbalski savez. Svi ovi loši rezultati, koji iz temelja drmaju naš najpopularniji sport, uopšte nisu slučajni. Godinama nam se dešava da loše tretiramo trenere i igrače, a fudbal zavisi od tih ljudi. Našem fudbalu danas su potrebni ljudi, učitelji, koji će da edukuju naše fudbalere. To je suština svih naših problema“.
Vidić je odmah bio direktan.
“Potrebno je da istini pogledamo u oči. Bilo je u našem fudbalu i pre, a i sada, funkcionera koji su uspevali da naprave dobar rezultat, pa da im se posle toga izgubi svaki trag i da posle njih drugi dođe, pa na kraju svi zajedno platimo ceh. Potrebni su nam pošteni ljudi. Sposobni i odgovorni, a ne ljudi kao što ih imamo u ovom sistemu vrednosti. Neki ljudi koji danas vode klubove su samo ispostava menadžera i kriminalaca. Potrebni su nam stručni i pošteni ljudi koji će raditi u interesu srpskog fudbala“.
Vidićevo otvoreno pismo skrenulo je pažnju javnosti.
“Da, to je tačno. Ti ljudi koji su se javili, brzo su se prepoznali. Ja nijednog od njih nisam naveo u tom pismu, niti sam ih napao. Jednostavno su se sami prepoznali. Iskreno, možda na neke nisam ni mislio, a javili su se”.
Da li je on spreman da preuzme jednu od funkcija u srpskom fudbalu?
“Mislim da sam kroz ovaj razgovor poslao jasnu poruku. Moj cilj je da oni ljudi koji danas vode srpski fudbal, a dugo su i bez uspeha, što pre odu. Moji ciljevi su uvek bili veći. Treba se nadati, treba se boriti. Fudbal stalno napreduje. Moramo da znamo gde nam je mesto u fudbalu, da li smo mi nacija koja je još u razvoju ili znamo gde sutra hoćemo da budemo. I to nije odluka moja, imamo ljude iz sveta sporta koji su stručni, školovani i pošteni. I razmena mišljenja bi sigurno pomogla. Ovo ne kaže Nemanja Vidić, ovo svi vide“, jasan je Vidić.
Šta je trenutno najveći problem?
“Činjenica je da imamo talentovane igrače, ali i dalje puno zaostajemo za ozbiljnim svetom. Često se pitam ko će razvijati naše buduće reprezentativce. Brinu me i visoke plate pojedinih igrača u našem fudbalu. Da li igrači to vraćaju ili ne, uvek ostaje sumnja. Srbija nije tako velika zemlja da može da plaća toliko visoke plate igračima“.
Jasno je šta treba da se promeni.
“Moj jedini interes je da se ovaj sistem funkcionisanja promeni. Da ljudi koji trenutno vode srpski fudbal odu, jer su oličenje svega što ne valja. Mene generalno Slaviša Kokeza ne interesuje, ali on je odgovorna ličnost u srpskom fudbalu. Iskreno, smatram da je zalutao u naš fudbal. Nije u redu da on predstavlja srpski fudbal u svetu, jer nema poštovanje ni u našem, a kamoli u svetskom fudbalu. U Savez, kao našu krovnu organizaciju, doveo je ljude koji ne misle svojom glavom, koji urušavaju trenersku struku. Deljenjem licenci i davanjem ustupaka na svim nivoima urušio je srpski fudbal. Kod nas se određeni fudbalski funkcioneri uvek ujedinjuju iz interesa očuvanja fotelja, a ne za dobrobit fudbala. To smo videli i u ovom slučaju, posle mog pisma javnosti“.
Šta je potrebno za spas srpskog fudbala?
“Da dođu čestiti i stručni ljudi, neokaljani, bez repova. Naravno, imamo takve ljude. Ja želim da budem spona, a ne razdor između kvalitetnih ljudi. Dosta nam je razdora i podela. U evropskim i svetskim fudbalskim krugovima u kojima se krećem, obično kada pričamo o srpskom fudbalu, njima je uvek prva asocijacija kriminal i korupcija. Ako hoćemo da i dalje u našem fudbalu vladaju takve vrednosti, onda takav fudbal nema nikakvu budućnost. Jedino što ima to je lični interes pojedinaca. Ako je tako, onda bolje da decu više ne šaljemo na fudbal.“
Što se tiče razvoja mladih fudbalera…
“Kao roditelj, želeo bih da se deca edukuju i razvijaju u nekom boljem sistemu vrednosti nego što je danas. Od sve dece koja prođu kroz omladinsku školu, čak njih 95% ne postanu fudbaleri. Sutra će ta deca postati advokati, lekari, političari i biće deo našeg društva, a vrednosti koje im se usade kroz sport ostaju zauvek. Zato ako im sada usadimo pogrešne vrednosti, onda se za našu budućnost loše piše. Ne samo u fudbalu, već i u svim sferama. Danas kad pogledam naš fudbal, ne vidim samo problem u i oko reprezentacije. On je mnogo širi i mnogo dublji nego što možemo da pretpostavimo“.
Nezaobilazna tema su i fudbalski menadžeri.
“Menadžeri imaju ogroman uticaj u fudbalu, posebno u mlađim kategorijama. To treba da se menja, jer to treba da bude najzdraviji deo našeg fudbala. Ta deca će sutra biti deo našeg sistema, a fudbal kao najpopularniji sport u Srbiji ima odgovornost da postavlja neke standarde. Mi ne smemo da dozvolimo tim ljudima da imaju ogroman uticaj na razvoj naše dece. Jer sutra, ta deca stvaraju nepoverenje prema fudbalskom sistemu, nepoverenje prema reprezentaciji. Zato imamo situaciju da igrači danas više nemaju osećaj za reprezentaciju. Ako pogledamo u poslednji pet godina, koliko je puta podmlađivana naša najbolja reprezentacija, koliko kroz A tim prodefilovalo fudbalera, videćemo da je to ogroman broj. Voleo bih da znam taj broj. Ne smemo da se krijemo iza igrača, iza trenera. Moramo da čuvamo trenere da bi sutra stvarali igrače. Voleo bih da igrači žele da igraju za reprezentaciju, a ne da je napuštaju u najboljim godinama razočarani. To je izuzetno bitna stvar. Mi moramo da stvaramo osećaj tim igračima da će na terenu uvek igrati samo najbolji. A ne da dolazimo do toga da svako sumnja u našu reprezentaciju. Kult se stvara od mlađih kategorija, a ne u A reprezentaciji, tu treba mnogo više vremena“.
Vidić bi jednog dana mogao da postane trener.
“Želeo sam da diplimoram u Engleskoj gde su fudbalski kriterijumi mnogo drugačiji nego kod nas. Imam profi-licencu, ostavio sam sebi i tu mogućnost, jer još dok sam bio fudbaler razmiškjao sam da jednog dana budem trener. Ali nisam bio siguran da ću se time baviti. Danas ne možete da bude sportski direktor ako nemate profi-licencu. Generalno u ovom trenutku što se tiče našeg fudbala, nisam uopšte razmišljao o tome. Onima koji su me zvali da radim sa njima, stavio sam do znanj da ne verujem u njih i taj sistem. Ne želim da budem iskorišćen kao što su bile iskorišćene mnoge fudbalske legende“
