Salonske društvene igre nekada su bile jedini način za zabavu na društvenim okupljanjima, a neke od njih danas deluju neverovatno i prilično opasno. Nepotrebno je reći da ne pokušavate da ih izvodite kod kuće, piše TheVintageNews.
1. Gađanje prolaznika graškom
Zabavne božićne igre u viktorijansko doba počinjale bi tako što bi se dečaci vratili kući na praznike. Putujući kočijom iz internata, pucali su na prolaznike iz praćke, a kao municiju koristili suvi grašak.
Šta bi moglo bolje da najavi dolazak praznika od povrede od suvog povrća?
2. Snapdragon
Ova veoma popularna igra na božićnim zabavama uključivala je velike količine alkohola i, naravno, vatre. Sastojalo se od toga da je domaćin u veliku činiju stavio bademe, orahe, suve šljive i suvo grožđe.
Preko toga bi prelio rakiju u tolikoj količini da suvo voće pluta u alkoholu. Zatim bi zapalio alkohol, a gosti su morali što pre da vade komadiće suvog voća i stavljaju ih u usta, pazeći da im ne opeku prste ili jezik.
Posebna draž ovog ogra, prema izvorima iz tog vremena, je u posmatranju učesnika koji su se ponašali kao demoni zbog grča na licu izazvanog opekotinama.
3. Povez za oči – “Blind Man’s Buff”
Opasna igra dovela je do brojnih povreda do te mere da su neki rekli da su je dizajnirali lekari specijalizovani za frakture kostiju kako bi zaradili više novca.
Nesrećnom gostu su vezali oči, a zatim zavrteli, a on je potom morao da dodiruje druge goste koji su mu bežali i izbegavali ga. Da bi što više izbegli kontakt, pojedinci su stavljali ispred gosta komade nameštaja i veće predmete sa povezom preko očiju kako bi se spotaknuli o njih.
Godine 1900. Vilijam L. Olden je opisao svoje bolno iskustvo učešća u ovoj igri.
“Mnogo sam patio zbog božićnih igara. Igrao sam “Blind Man’s Buff” i pao i udario čelom u klavir”, opisao je Alden.
4. Zvonar
Varijacija igre “Blind Man’s Buff” znači da poveze za oči nose svi u prostoriji osim jednog gosta.
Drži zvono i šunja se oko gostiju i zvoni da ih odvede na stranputicu. Ljudi sa zavojima lutaju prostorijom u pravcu zvona da bi uhvatili zvonara.
5. Vrteška
Hrana koju su tada služili za prazničnu trpezu jedva im je padala na stomak.Jela se ćurka, ali nije pečena već kuvana sa dodatkom celera. Ostatak ćuretine je iskorišćen za pripremu galantina koji se zatim može umotati u aspik (bistri žele) sa ostalim ostacima i povrćem.
U to vreme na jelovniku je bio i frumenti, vrsta žitarica.
Savremenici pišu da je obrok često počinjao supom od artičoke, a zatim ribom i slatkim hlebom. Osim toga, uvek je bilo mnogo pića.
Zamislite sada da sa takvom hranom u stomaku morate da se okrenete 50 puta u minutu, a upravo to je bio izazov u igri vrteške.
Svi znamo kako se utakmica završila.
6. Kukavica
Smatrajući da igre sa povezom preko očiju nisu dovoljno nasilne i ponižavajuće, neko je smislio igru kukavica.
Sastoji se od toga da gost sedi na stolici i drugi gost koji sedi na podu sa glavom položenom u krilo prvog gosta i ne vidi ostale učesnike.
Oni mu zauzvrat prilaze s leđa i udaraju ga, a on mora da pogodi ko ga je udario. Kada pogodi, oni menjaju poziciju, odnosno onaj koji udari zauzima njegovo mesto.
Zvuči kao odlična zabava.
7. Jesi li tu, Moriarty?
Čini se da je ova igra evoluirala iz italijanske igre saccomazzone koju su igrala dva seljana sa povezima na očima, ali su dodali i detektivske momente kako bi je učinili zanimljivijom engleskom mentalitetu.
Sastojao se od dva igrača sa povezima na očima koji su ležali na stomaku i držali se za ispružene ruke. U jednoj ruci drže jastuk, a ako su posebno osvetoljubivi, onda drže novine.
U nekim verzijama, da im bude teže, leže ne držeći se za ruke. Onda je jedan igrač upitao, jesi li tu, Moriarty?
A drugi odgovara: Da. Tada igrači pokušavaju da udare jedan drugog jastukom ili novinama po glavi. Strategija izbegavanja udaraca bila je jednostavno udaljavanje u ležećem položaju. Ta igra ih je satima zabavljala.
8. Pucanje jabuka
Salonske igre su nekada bile premeštene na otvoreno i smatrali su da u tom slučaju moraju biti interesantnije.
U Engleskoj je u to vreme postojao popularan običaj tzv. plovila u kojoj su se okupljali u voćnjacima sa stablima jabuka i polivali korenje jabukovače nadajući se dobroj žetvi sledeće godine.
Ali u pokušaju da oteraju zle duhove, neki su koristili oružje da pucaju u grane drveća.
Pošto su učesnici popili skoro istu količinu jabukovače koju su prosuli preko korena, mogućnost ozbiljnih povreda bila je veoma velika.
