A SAD adio, i ko zna gde, i ko zna kad… Za TV seriju “Vruć vetar” kao da ne važi ova pesma sa njene odjavne špice. Jer i posle 40 godina od prvog emitovanja ona je, kroz brojne reprize, i dalje u samom špicu gledanosti.
Za Vesnu Čipčić ova serija bila je jak vetar u leđa na početku njene bogate glumačke karijere:
– To je bio moj prvi veći glumački zadatak. Olujni vetar sa pet do šest bofora.
* Kako posle toliko vremena gledate na ovu seriju?
– Serija je ozbiljno snimana i ne čudi što ona do dana današnjeg traje i uveseljava ljude. Odlična glumačka postava sa vrsnim dirigentom Aleksandrom Đorđevićem. Nažalost, malo nas je ostalo od svedoka te harmonije i sklada, tog profesionalizma i takvih uslova za rad. U Egeru u Mađarskoj su mi prošle zime prijatelji pevali posle toliko godina od emitovanja “A sad adio”, na mađarskom.
* Gde još leži tajna njene dugovečnosti?
– Dobar tekst, izvrstan glumački tim i predivan reditelj. Kritikujemo i podsmevamo se pojavama i odnosima koji su i danas lako prepoznatljivi.
* Vaša imenjakinja iz serije Vesna Šurdilović puna je života. Kako se vi danas borite za radost življenja?
– Ne borim se. Živim i trudim se da u svakom danu pronađem delić smeha i sunca, ma koliko dan bio siv i tmuran. Moja radoznala priroda i genetika. Nemam vremena da budem loše, kako to neko reče.
* Imate dosta uloga i u pozorištu. Da li pripremate nešto novo?
– Trebalo bi uskoro da počnem probe komada Liliom po tekstu Ferenca Molnara, sa rediteljkom Anom Tomović u BDP.
* Van glume bavite se i slikarstvom.
– Moja velika ljubav su klovnovi. U nedostatku kvalitetnih cirkusa ja ih izmišljam, namaštavam i crtam. Oni su moja vesela družina. Vode me na lepa i daleka putovanja, kojima se beskrajno radujem.
* Šta vas još zaokuplja ovih dana?
– Pišem o svom ocu.
* Imate li vremena i za odmor?
– Upravo uživam u Rovinju. Ali, nemojte nikome da kažete, hi-hi-hi…
