Fizičari su se bavili ovom tehnologijom decenijama jer obećava potencijalni izvor skoro neograničene čiste energije. Istraživači su potvrdili da su prevazišli veliku barijeru – proizvodnju više energije iz eksperimenta fuzije.
Ali stručnjaci kažu da još treba preći dodatni put pre nego što fuzija pokaže efekat na korišćenje energije u domovima.
Eksperiment je izveden u Nacionalnom postrojenju za paljenje u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor u Kaliforniji. Nuklearna fuzija je opisana kao „sveti gral” proizvodnje energije.
Deluje tako što uzima parove svetlosnih atoma i primorava ih da se drže zajedno – ova „fuzija” tako oslobađa mnogo energije.
To je suprotno od nuklearne fisije, gde se teški atomi razdvajaju. Fisija je tehnologija koja se trenutno koristi u nuklearnim elektranama, ali takav proces takođe proizvodi mnogo otpada koji nastavlja da zračenji još dugo vremena. Može biti opasna, i mora se bezbedno čuvati.
Nuklearna fuzija proizvodi daleko više energije i samo male količine kratkotrajnog radioaktivnog otpada. I što je važno, proces nema emisije gasova sa efektom staklene bašte i stoga ne doprinosi klimatskim promenama.
Ali jedan od izazova je da forsiranje i održavanje elemenata zajedno u fuziji – zahteva veoma velike količine temperature i pritiska. Do sada, nijedan eksperiment nije uspeo da proizvede više energije od količine koja je uložena da bi funkcionisao. A u najnovijem eksperimentu – jeste.
Nacionalno postrojenje za paljenje u Kaliforniji je eksperiment vredan 3,5 milijardi dolara.
Ovaj proces izgleda tako što se stavlja mala količina vodonika u kapsulu veličine zrna bibera. Zatim se moćni laser sa 192 zraka koristi za zagrevanje i kompresiju vodoničnog goriva.
Laser je toliko jak da može da zagreje kapsulu na 100 miliona stepeni Celzijusa – toplije od centra Sunca, i da je komprimuje na više od 100 milijardi puta više od Zemljine atmosfere. Pod ovim silama kapsula počinje da implodira na sebe, primoravajući atome vodonika da se stapaju i oslobađaju energiju.
Dr Melani Vindridž, izvršna direktorka kompanije “Fusion Energy Insights”, rekla je za Bi-Bi-Si: „Fuzija je bila uzbudljiva za naučnike otkako su prvi otkrili šta uzrokuje da Sunce sija. Ovi rezultati danas nas zaista stavljaju na put komercijalizacije tehnologije”.
Profesor Džeremi P. Čitenden, profesor fizike plazme i jedan od direktora Centra za studije inercijalne fuzije na Imperijal koledžu u Londonu, nazvao je to „trenutkom istinskog proboja” koji dokazuje da se „sveti gral” fuzije zaista može postići”.
Ovo je osećanje koje odjekuje širom naučnog sveta a fizičari globalno hvale rad međunarodne naučne zajednice.
Đanluka Gregori, profesor fizike na Univerzitetu u Oksfordu, dodao je: „Današnji uspeh počiva na radu mnogih naučnika u SAD, Velikoj Britaniji i širom sveta. Sa sada postignutim rezultatima, ne samo da je energija fuzije otključana, već se i otvaraju vrata jednoj novoj nauci”.
Uprkos skoku napred, profesor Čitenden je rekao za Bi-Bi-Si da ima još mnogo da se uradi dok nuklearna fuzija ne počne da se konkretno koristiti za snabdevanje domova.
I iako je eksperimentom dobijeno više energije nego što je laserom uneto, to nije uključivalo energiju potrebnu da laseri rade – što je bilo daleko veće od količine energije koju je proizveo vodonik.
Bliža budućnost koja je energetski zasnovana na fuziji
Količina energije koju su generisali u ovom eksperimentu je mala – taman dovoljna da prokuva voda u nekoliko kotlića. Ali ono što ona predstavlja je ogromno za naučnike koji su toliko dugo radili na ovoj tehnologiji – i za sve nas, rekli su istraživači.
Obećanje budućnosti zasnovane na fuziji je nekako sada bliže realnosti, uvek postoji veliko interesovanje o ovakvim otkrićima – ali još je dug put pre nego što ovo postane stvarnost.
Ovaj eksperiment pokazuje da nauka funkcioniše. Sada sistem treba ponoviti, usavršiti, a količina energije koju generiše, moraće da se značajno poveća. Drugo pitanje je cena – ovaj eksperiment je koštao milijarde dolara , dakle – fuzija nije jeftina.
Ali obećanje izvora čiste energije će svakako biti veliki podsticaj za prevazilaženje navedenih izazova.
RTSmagazin.
