Posle raspeća, stradanja i smrti na Golgoti, Veliku subotu Isus Hristos proveo je u Hadu. U hrišćanstvu ovo je dan žalosti.
Velika subota posvećena je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad. Deo je Strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike. Na ovaj dan došao je kraj starom veku, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja. Veliku subotu vernici obeležavaju u molitvi i tišini.
Svake godine na Veliku subotu, na dan između golgotskog Raspeća na Veliki petak i Vaskrsa Sina Božjeg u nedelju, u Jerusalimu na zemlju sa neba silazi Blagodatni oganj.
Već duže od 12 vekova, jerusalimski patrijarh uznosi ugašeno kandilo koje se samo pali i taj oganj prenosi na sveće okupljenih vernika, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.
U kućama, završavaju se neophodni poslovi vezani za doček velikog praznika.
Sprema se i čisti kuća, priprema odeća, ko nije obojio jaja i to će ujutru završiti, pre izlaska sunca. U pojedinim delovima zemlje mesi se kolač vaskršnjak.
I dalje se strogo posti, na vodi. Propisano je suhojedenje, odnosno ne jede se kuvana hrana. Ne radi se u polju, niti ručni radovi.
