Velika droplja je „rođeni farmaceut“ i tačno zna kada koju ljekovitu biljku treba da kljucne - BIGportal.ba
Magazin Zanimljivo

Velika droplja je „rođeni farmaceut“ i tačno zna kada koju ljekovitu biljku treba da kljucne

Istraživači iz Madrida u Španiji proučavali su podatke o 619 izmeta velike droplje i otkrili da dve vrste biljaka koje jedu više od druge hrane – imaju „antiparazitske efekte“.

„Naše analize su pokazale da velike droplje više vole da jedu biljke sa hemijskim jedinjenjima sa antiparazitskim dejstvom”, rekao je Luis M. Bautista Sopelana, naučnik u madridskom Nacionalnom muzeju prirodnih nauka i glavni autor studije.

Velike droplje žive u delovima Evrope, Afrike i Azije, i vode se kao kao ugrožena vrsta na Crvenoj listi Međunarodne unije za očuvanje prirode, sa oko 70 odsto populacije koja živi na Pirinejskom poluostrvu, navodi se u saopštenju istraživača i autora studije.

Objavljena u naučnom časopisu Frontiers in Ecology and Evolution, studija otkriva da su velikim dropljama na meniju omiljeni mak,(papaver rhoeas) i lisičina ili ljubičasta zmija (echium plantagineum).
Kod ljudi, mak je korišćen zbog svojih svojstava kao sedativ i ublažavanje bolova, dok ljubičasta zmija, za ljude može biti otrovna ako se konzumira.

Kroz analizu biljnih ekstrakata, istraživači su otkrili da obe biljke imaju antiparazitska svojstva.
Testirali su njihovo dejstvo protiv tri uobičajena parazita kod ptica: protozoa – trichomonas gallinae, nematode – moloidogine javanica i gljive aspergillzs niger.

Biljke koje ove ptice rado jedu, pokazale su veliku efikasnost u ubijanju ili smanjenju efekata protozoa i nematoda, naveli su istraživači u studiji.
Biljka ljubičasta zmija je pokazala umereno odbrambeno dejstvo protiv gljivica.

Istraživači su primetili da ptice ove biljke konzumiraju posebno često tokom sezone parenja, što bi, kako veruju, trebalo da negira efekte povećane izloženosti parazitima tokom tog osetljivog i važnog perioda.

Velike droplje su tako postale poznate kao životinje koje „umeju da se leče same” ali i preveniraju kako bi bile otpornije u periodu za razmnožavanje. Inače, kada je sezona parenja u toku, mužjaci se okupljaju na odabranim mestima i izlažu sebe ženkama koje sebi biraju privlačnog partnera.

„U teoriji, oba pola velike droplje mogu imati koristi od traženja lekovitih biljaka u sezoni parenja kada su polno prenosive bolesti uobičajene. Mužjaci koji koriste biljke sa jedinjenjima aktivnim protiv bolesti uglavnom izgledaju zdravije, energičnije i privlačnije za ženke”, objasnila je Azucena Gonzalez Koloma, istraživač na Institutu za poljoprivredne nauke u Madridu i koautor studije.

Pol Rouz, zoolog i predavač o navikama u ponašanju životinja na Univerzitetu Ekseter u Engleskoj, rekao je da ova otkrića pokazuju da su velike droplje sposobne da odrede šta je dobro za njih u određenom trenutku, i da u skladu sa tim promene svoje ponašanje u potrazi za hranom. Zoolog Rouz inače nije bio uključen u studiju.

„Mi obično povezujemo samolečenje sa vrstama kao što su primati, tako da je sjajno videti istraživače koji proučavaju ugrožene ptice sa takvom karakteristikom”, rekao je Rouz za Si-En-eN.

Šimpanze su tako na primer – primećene kako hvataju insekte i nanose ih na sopstvene rane, kao i na rane drugih, verovatno kao oblik leka, dok se delfini trljaju o određene vrste korala kako bi zaštitili svoju kožu od infekcija.

Šimpanze i delfini

Korišćenje nekih mehanizama samolečenja primećeno je i kod šimpanzi koje su primećene kako hvataju insekte i nanose ih na sopstvene rane, kao i na rane drugih, verovatno kao oblik lek.Kod delfina je uočeno da se trljaju o određene vrste korala kako bi zaštitili svoju kožu od infekcija.

Danas objavljeno

Zaljubljeni milijarder otvoren za vezu: Gejtsova djevojka veliko iznenađenje

Zeljka

Nije Irina, nego Šanina Šaik: Ko je manekenka koju dizajneri obožavaju

Zeljka

Udario Hrvat na Hrvata: Slučaj Zambija okrenuo sunarodnike jedne protiv drugih

Zeljka

Ostavite komentar