Promocija nove knjige kontroverzne hrvatske spisateljice i kolumnistkinje Vedrane Rudan, na srpskom podneblju je započela glatko. Za razliku od drugih, ona koja se etablirala oštrim jezikom i još oštrijim perom, dovoljno hrabra da zgazi tabue i sruši lažno puritanske kulise, dočekana je u Beogradu sa ovacijama.
Vrvelo je od novinara, više novinarki, koje su balkanski feminizam htele da pogledaju u oči, dodirnu ga i saznaju neku mudrost, nedostupnu običnim smrtnicama.
Raspisali su se brojni novinari, najavili knjigu (naslov ne znam, guglajte što kaže Rudan) ovenčali pohvalama dežurnu kritičarku sumorne šovinističke stvarnosti. Mnogi su se odvažili i da je pozovu u svoje emisije.
Eto egzotike, sagovornice koja nema dlake na jeziku, koja će prostote izgovarati tako da kvazi – intelektualna, “main-stream” elita može da je proguta, svari, a neretko i ispljune.
Vedrana je to i iskoristila, shvativši da voditeljke ili što bi ona rekla “voditeljke” nisu pročitale njenu knjigu. Izvinite gospođo, ali lektira većini nas više nije obavezna… Sasula je svakoj ponaosob sve što joj se našlo na umu ili moguće, duši, tog dana. Napunila je tabloidne stupce, mada sumnjam da je to ispunjava na ličnom nivou, a onda sve to začinila blogom.
I šta smo saznali od Vedrane?
Saznali smo nekoliko stvari dakle. Iako biologija kaže da ste plodne i da možete imati decu sve dok postoji menstrualni ciklus, gospođa Rudan se oštro protivi tome. Smatra da žena posle četrdesete nema ni snage, ni volje ni razloge da odgaja dete. Dakle čemu reprodukcija vašeg dnk niza ako ne zadovoljavate kriterijum tridesetogodišnjakinje na roditeljskom.
Sa ovim se ne bi složile ni Selma Hajek, Džulijen Mur, Kortni Koks, Nikol Kidman, Đina Dejvis, Džejn Sejmur, kao ni miloni onih koji su dobili decu u poznijim godinama. Ne bi se složili ni brojni naučnici koji tvrde da starije majke rađaju inteligentniju decu.
Kao adut, gospođa Rudan iznosi zanimljivu, i rekla bih vrlo netačnu činjenicu da očeve deca ne zanimaju, osim kada, citiram: “u dvadesetoj postanu najbolji tenisači, nogometaši, glumci, glumice, pjevačice, bogate udavače… Muškarce zanimaju drugi muškarci.”
E, sa ovim se ne bi složili mnogi.
Ne bih da citiram njenu tezu o “guranju prsta”, ali ću se osvrnuti na deo u blogu: “Djeca su za svaku ženu jezivo mučenje s povremenim, minijaturnim trenucima “sreće”. To znamo sve mi koje ih imamo ma koliko lagale o tome. Koji jezivi zajeb. Želiš djecu jer o njima ništa ne znaš, kad saznaš već si na lomači koja se ne gasi desetljećima.”
Obično su naša deca mešavina dnk, “pastuva” kako gospođa Rudan naziva očeve, našeg genetskog nasleđa i ljubavi i vaspitanja koje im pružimo.
Žao nam je zbog njenog lošeg iskustva, ali srpske voditeljke i “voditeljke” sigurno nisu krive za frustracije spisateljice, koja je salve besa se sručila na totalno pogrešnu stranu. Jedina njihova krivica je nedostatak entuzijazma za čitanjem i pogrešan odabir gosta u datim okolnostima.
Ostaje samo enigma Pepice, Pepica je mačka gospođe Rudan, “pipica” je nešto drugo. Gospođa Rudan kaže da je seti samo onda kada je na ginekološkom stolu. Razumljivo.
