Kada pričamo o Sakramento Kingsima, mnogi će se odmah setiti Divca, Stojakovića, Vebera i te ekipe.
Verovali ili ne, Kris Veber nije želeo da ode tamo…
“Sakramento je bio jedini tim gde te niko ne tera da ideš timskim autobusom na utakmice već možeš da dolaziš sopstvenim kolima. Tim koji nema mnogo istorije. Nisam hteo da idem tamo, molio sam se Bogu da ne odem u Sakramento. Moja mama je izuzetno pobožna i rekla mi je da Bog želi da odem u Kingse i da je On uvek u pravo. Rasplakao sam se, mislio sam da je to najgori tim na svetu, a onda sam došao na trening i upoznao Džejsona Vilijamsa”, počinje priču Veber.
Ipak nije bilo tako loše.
“Tri dana sam trenirao sa njima i najglasniji je bio Džej Vilijams, a sa loptom je radio sve što mu padne na pamet. U kontri nam je pomerao mozak, pitao sam sto puta ko je ovaj lik?! Obožavam Džej Vila”
Peđa, Divac, Kris i ostali bili su sjajni. Ponovo je počela priča o Los Anđeles Lejkersima i čuvenom šestom meču finala Zapada.
“Sećam se meča sa Sparsima, tu smo ostavili dušu. Po prvi put posle sto godina smo igrali u plej-ofu i iako nema šta tamo da se radi zavoleo sam Sakramento, tamo sam pronašao svoj novi dom. Što se tiče Lejkersa, rekao sam sto puta. Pokradeni smo. Mnogi kažu da jesmo, nemam problem da kažem “Pokrali su nas. Nismo smeli da igramo odbranu!”. Dan danas gledam NBA, volim košarku, ne počinjem teoriju zavere, ali se sećam da sam tada baš osećao da sam prevaren. Neću da lažem, posle šestog meča, oduzeli su mi srce. Došli smo toliko daleko…”
