U članku pod naslovom ‘Koronavirus: zašto trebate sada postupati’ na medijskoj platformi Medium, Tomas Pueio, magistar inženjera sa uglednog američkog univerziteta Stanford, objašnjava političarima, liderima zajednice i ekonomskim stručnjacima šta i kada treba da preduzmu u ovom zdravstvenom neviđenom zdravlju, ali i socijalna kriza koja je zadesila svet.
Članak se dotaknuo najvažnijih pitanja kao što su predviđanje broja pacijenata, posljedica njihove bolesti na zajednicu i moguća rješenja i kada im se pristupiti.
„Kada pročitate članak,„ Pueio obeća na početku svima onima koje je spomenuo u uvodu, “shvatićete sledeće: Koronavirus vam dolazi. Dolazi eksponencijalnom brzinom: prvo postepeno, a zatim odjednom. Pitanje je dato. Možda je nedelja ili dve. Kada dođe, zdravstveni sistem će biti pretrpan. Vaši sugrađani biće lečeni u hodnicima. Iscrpljeni zdravstveni radnici će se srušiti. Neki će umreti. Oni će morati da donose odluke o tome ko će dobiti kiseonik i ko će umreti. Jedini način da se to spreči je kroz socijalnu distancu. Ne sutra. Danas. To znači da trebate zadržati što više ljudi u kućama, počevši odmah. ‘
Nakon tako dramatičnog početka, može se očekivati blaži ton, ali Pueio ide uporedo sa predviđanjem broja obolelih na osnovu podataka VHO-a. Uz detaljne karte, on sažima najvažnije podatke o širenju bolesti – kako se pojavila u Kini, gde je broj zaraženih eksponencijalno rastao sve dok je Kina nije stavila pod kontrolu i, nakon prelaska kineske granice, preuzela kontrolu i proširila se na pandemiju, proširivši se na mnoge zemlje sada i sami beleže eksponencijalni rast zaraženih.
I tada iznosi grafikon na kojem je jasno vidljiva razlika u broju registriovanih slučajeva novooboljelih i stvarnog stanja stvari.
A zatim je prikazana tabela koja jasno pokazuje razliku u broju registrovanih slučajeva novih pacijenata i stvarno stanje stvari.
‘Ovo je jedna od najvažnijih lista. Narandžasti stubovi prikazuju zvanični, potvrđeni broj novih slučajeva u provinciji Hubei, odnosno koliko je ljudi tog dana otkriveno da su pozitivni na virus. Sive trake prikazuju stvarni broj dnevnih novih slučajeva koronavirusa, koje su kineski stručnjaci smislili tokom dijagnoze na osnovu reakcija pacijenata na pojavu simptoma bolesti. ‘
Dakle, stvarni podaci i službeni podaci nisu se poklopili, a stvarni podaci su naknadno dobijeni. Vlasti nisu znale koliko ljudi pokazuju simptome, samo su znale koliko je ljudima dijagnostikovano. Slikovito, narandžasti stubovi prikazuju slučajeve kojih su vlasti bile svesne, a sive su se zapravo i dogodile.
Za ilustraciju, stotinu novih dijagnostikovanih slučajeva zabeleženo je 21. januara, a grafikon beleži eksponencijalni rast. Ali u stvari, čak 1500 ljudi se tog dana razboljelo, a broj ovih slučajeva takođe je eksponencijalno porastao, a vlasti to nisu znale. Dva dana kasnije vlasti su zatvorile grad Vuhan. Broj novo dijagnostikovanih slučajeva dnevno bio je 400, ali u stvarnosti je bio oko 2500.
Do 23. januara, kada je Vuhan izdao zabranu bilo kakvog kretanja, sivi stubovi, ili stvarni slučajevi, eksponencijalno su rasli. Čim je Vuhan izolovan, rast je usporio. Nakon 24. januara, kada se još 15 gradova zatvorilo, rast novih slučajeva se usporio i zaustavio. Maksimalni broj slučajeva je postignut dva dana kasnije i od tada se smanjuje.
„Zapazite narandžaste potvrđene slučajeve, jer su nastavili eksponencijalno rasti: tokom sledećih 12 dana činilo se da se bolest i dalje brzo širila. Ali nije bilo tako. Ljudi su samo imali više simptoma i više su išli kod lekara. Pored toga, dijagnoza postaje sve efikasnija “.
Autor zatim predstavlja informacije za ostale kineske regione gde su preduzete hitne i drastične mere i ublažavaju se krivulje rasta obolelih. Iako su imali potencijal da skoče do eksponencijalnog stanja, zahvaljujući merama uvedenim krajem januara, širenje virusa je zaustavljeno.
U međuvremenu, Južna Koreja, Italija i Iran imali su mesec dana da nauče važnu lekciju iz kineskog primera, ali to nisu uspeli. Zbog toga su se suočili sa istim eksponencijalnim rastom kao i Hubei, a broj zaraženih u tim zemljama pre kraja februara premašio je broj pacijenata u drugim provincijama u Kini.
Pitanje je zašto se koronavirus nije tako brzo proširio u Japanu, Tajvanu, Singapuru, Tajlandu ili Hong Kongu. Odgovor je da sve ove zemlje imaju iskustva sa epidemijom SARS-a. Znajući koliko zarazan i smrtonosan može biti ovaj virus, ozbiljno su uzeli situaciju.
Pueio upozorava da u SAD-u zaista nemaju pojma o stvarnom broju pacijenata. Broj zaraženih ljudi u državi Vashington, gde je koronavirusna infekcija prvi put registrovana, raste eksponencijalno, sa posebno visokim stopama smrtnosti – tri infekcije i jedna smrt u jednom danu.
Naučnici su bili zapanjeni stopom smrtnosti od 33 odsto, ali stvar je ubrzo postala jasna. Zaraza, neotkrivena, širila se nedeljama i registrovani broj zaraženih, baš kao i u Kini, značajno se razlikovao od stvarne situacije, u stotinama, možda i hiljadama. Da bi izračunao realni broj, Pueio je ponudio model, koji se može koristiti na dva načina.
‘Prvi način: preko broja smrtnih slučajeva. Znamo da je od infekcije do smrti potrebno u proseku 17,3 dana. To znači da je muškarac koji je umro u državi Vashington 29. februara zaražen 12. februara. Dalje, znate smrtnost. Koristićemo 1% za ovaj scenario, tako da možemo reći da je 12. februara u okolini bilo oko 100 zaraženih, od kojih je samo jedan umro 17,3 dana kasnije.
Sada iskoristimo prosečno vreme udvostručavanja za broj infekcija “(napomena: eksponencijalni rast udvostručuje vrednost koju pratimo)”, što je 6,2. Zaključujemo da je u tih 17 dana, koliko je trajala prva smrt, broj slučajeva umnožen ~ 8 puta (= 2 ^ (17/6)). Prema ovoj računici, jedna smrt znači 800 stvarnih slučajeva.
Do danas država Vashington (napomena: ovo je napisano 10. marta) ima 22 smrtna slučaja. Istim proračunom dolazimo do cifre od ~ 16.000 stvarnih slučajeva. ‘
Čak i ako se uzme u obzir da je 19 preminulih došlo iz iste grupe i da se računaju kao jedno, upotreba i dalje rezultira u oko 3.000 slučajeva, zaključuje Pueio, a za model je priključen Trevor Bedford, koji gleda na viruse i njihove mutacije za procenu trenutnog broja slučajeva.
Ako već gubite koncentraciju, istrajte. Važno je.
Prema ovom modelu, broj zaraženih u državi Vashington iznosi 1.100. To nije stotine, već hiljade. ‘ Tvrdi Pueio.
Zatim navodi još jedan primer kako lekari dobijaju pogrešan broj zaraženih. U San Francisku su testirani samo ljudi koji su putovali ili bili u kontaktu sa ljudima koji su putovali. Tako da su znali sve o širenju zaraze među tim delom stanovništva, ali nisu znali ništa o širenju unutar zajednice. Prema iskustvu iz Južne Koreje, procenat širenja unutar zajednice iznosi 86 procenata, a kada se primeni na zaljev San Francisko, procenat iznosi oko 600 umesto zvaničnog broja 86.
Koristeći ove dve metode, procenio je broj zaraženih u Francuskoj.
“Ako Francuska misli da postoji 1.400 slučajeva, u stvarnosti bi to moglo biti desetine hiljada”, zaključuje autor prelazeći na sledeći problem: nesklad u stopi smrtnosti i zašto je smrtna stopa Svetske zdravstvene organizacije 3,4. Uzimajući u obzir različite faktore kao što su starosna struktura stanovništva, rigoroznost mera testiranja, bolnički kapacitet i klimatski uslovi, kao i različite matematičke projekcije za predviđanje rasta smrti od COVID-a 19, zaključio je da će zemlje koje su dobro pripremljene zabeležiti stopu smrtnosti od oko 0 , 5 do 0,9 odsto, a oni manje organizovani između 3 i 5 odsto.
Ilustrirajući važnost dobre pripreme, ona spominje problem brzog uticaja na zdravstveni sistem mnogih pacijenata, nedostatak bolničkih kreveta i respiratora, i napominje da su dobro pripremljene i dobro zbrinute države uspele da „izravnaju“ čuvenu „krivu života i smrti“ od koje se pisali smo.
Prvi i najosnovniji način za ispravljanje krivulje Pueio je naglašavanje važnosti društvene distance (sjetite se gore pomenutog presudnog trenutka u kineskom slučaju, kada je broj oboljelih naglo opao nakon uvođenja policijskog sata). Kako je moguće pokupiti virus iz područja na koje je pao nekoliko dana ranije, zadržavanje udaljenosti od dva metra nije dovoljno, upozorava i povlači paralelu sa iskustvom iz 1918. godine, kada je španski grip štitio ljude samo od boravka u kućama.
Poređuje podatke iz Filadelfije, koja je kasno uvela meru socijalne distanciranosti i imala nagli i ogroman porast smrti, i Denvera, gde je primenjena na vreme, tako da je broj smrtnih slučajeva bio daleko manji. On takođe spominje da je St Louis uveo i povukao tu meru, a datumi se poklapaju sa porastom broja umrlih.
On je apelovao na političare da preduzmu neophodne mere za sprečavanje širenja zaraze, što uključuje identifikovanje, kontrolu i izolaciju svih zaraženih osoba, a posebno hvali kineski primer, u kojem je 18.000 timova od pet ljudi pratilo svaku zaraženu osobu i sve ljude sa kojima se susreo, i ih karantinio. Važnost društvene udaljenosti i zabrane putovanja ilustruje grafika koju je kreirao na osnovu podataka iz Kine.
Iz svih ovih razloga, Pueio naglašava potrebu da se uvede što stroža mera socijalne distancije, posebno: zatvaranje svih škola, kancelarija, restorana i prodavnica, osim prodavnica hrane i droge. On napominje da je postepeno uvođenje ovih mera pogrešan pristup, koji samo daje vremena da se virus što više proširi na populaciju.
Na kraju, on navodi nekoliko metoda izračuna koji bi mogli pomoći ekonomistima i preduzetnicima da zaključe kada dođe pravo vreme da se preduzmu mere socijalne daljine i uvedu posao od kuće, a sve se to svodi na to da je najbliži trenutak za pronalazak najbližeg. sadašnjost.
Još jednom naglašavajući važnost pridržavanja mjera socijalne distance, on prilaže grafikon koji prikazuje krivulju rasta broja zaraženih ljudi koji se strmo zakoračavaju kada se te mjere uvedu kasno ili se ne primjenjuju, i podsjeća na primjer Hubeija, gdje je u najgorim trenucima zabilježeno šest hiljada novorođenčadi.
„Dakle, odlaganje uvođenja mera socijalne udaljenosti na samo jedan dan može dovesti do 10 puta više slučajeva koronavirusa u vašoj zajednici i značajno veće stope smrtnosti. Ovo je eksponencijalna pretnja. Svaki dan se broji. Ako odložite odluku za jedan dan, nećete doprineti u samo nekoliko slučajeva. Verovatno postoje stotine ili čak hiljade slučajeva u vašoj blizini, a za svaki dan bez mere društvene udaljenosti broj slučajeva se eksponencijalno povećava “, zaključuje Pueio i apeluje na čitatelje da šire ideju o presudnoj važnosti pridržavanja ovih mera. Bez obzira koliko nam teško pale.
Rade samo prodavnice hrane i droge??? Mogli ste to korigovati…