Transport roba na Pacifiku, izmedju Kine i Zapadne obale SAD je gotovo zaustavljen. Granice unutar EU ponovo su zatvorene. Države, vodeći računa o zdravlju stanovništva i sprečavanju pandemijskih kaatastrofa ubijaju svoje ekonomije i cenu za to plaćaćemo u vremenima pred nama. I to je neminovnost, neizbežna, surova realnost.
Kako se ova kriza reflektuje na svetsku ekonomiju?
Znajući da je savremena ekonomija kompleksan mix medjusobno isprepletanih igrača: zaposlenih (radnika), kompanija, potrošača, banaka i finansijskih institucija, finansijskih posrednika i država, u kome svaki igrač ima svoju nezamenjljivu ulogu, nameće se pitanje ko će prvi ispasti iz igre i da li će izlazak bilo kog od ključnih stejkholdera potopiti ceo sistem.
Da se to ne bi dogodilo, ili bar ne u katastrofalnoj meri sve države sveta moraju da se spreme na „veliku potrošnju”, a time i veliki rast javnih i ukupno državnih dugova. Fiskalni deficiti i akumuliranje enormnih dugova u privredi i stanovništvu su potencijalne ekonomske nuklearne bombe koje treba sprečiti da eksplodiraju.
I da se odmah razumemo, sve što naše države, na ovim turbulentnim balkanskim prostorima budu u prilici da ponude, u datim okolnostima, biće nedovoljno i ne stimulativno za održavanje biznisa i zaposlenosti.
Dakle, naše države (Srbija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija) moraju promptno da kreiraju „finansijski štit” protiv bankrotstva kompanija i gubitaka radnih mesta, a time i dramatičnih posledica po životni standard i najšire gledano održivost života na našim prostorima.
Našim ograničenim i ne preterano atraktivnim ekonomskim miljeima jedini spas u nadolazećoj ekonomsko-finansijskoj kataklizmi, koja će se meriti sa nedostajućim stotinama i milijardama evra, mogu da ponude zainteresovani investicioni fondovi sa kojima se moraju promptno otpočeti pregovori.
Došlo je vreme da se „stara srebrnina” očisti, ispolira i stavi u funkciju očuvanja proizvodnih aktivnosti, koja jedino ima potencijal da svojom aktivnosšću u budućnosti puni budžete, koji će garantovati socijalna davanja, funkcionisanje javnih sistema i nuzno podsticaje privrednim sektorima kojima preti nestajanje ( hotelsko-ugostiteljska privreda, turizam, transport, logistika…).
Problem je sta mozemo ponuditi i kome mozemo biti atraktivni. I jos vazno je, da li smo vec sada zakasnili? Kada su fondovi pokazivali interes, zbog populizma i sitnih pojedinacnih interesa smo ih satanizovali i terali.
Zato je moja poruka nasim Vladama- zovite ih,ako jos neko hoce da se javi!
Autor: dr. Slobodan Milosavljević
(ekonomski – finansijski konsultant i bivši ministar u više Vlada Republike Srbije)
