Pre pet godina doneta je odluka da jedna ulica u Beogradu ponese ime Mome Kapora, nakon toga je urađen i skver i sada je došlo vreme da se napravi i zadužbina, najavio je danas zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
“Postoji zgrada koju koristi Gradsko zelenilo u Karađorđevom parku. Danas sam potpisao rešenje o iseljavanju Gradskog zelenila i oni su dobili drugi prostor. Mi ćemo 15. marta preuzeti taj objekat kao Grad Beograd i uraditi projekat rekonstrukcije te zgradice, gde će biti zadužbina Mome Kapora”, istakao je Vesić.
Prema njegovim rečima, ne postoji bolje mesto za to, jer je Momo Kapor na Vračaru živeo i proveo veći deo života, prenosi RTS.
“Namena tog prostora, nakon rekonstrukcije jeste za održavanje izložbi i književnih večeri. Sve ono što bi Kapor radio danas, da je sa nama. To će biti mesto gde će mladi pisci, slikari i umetnici moći da izlažu i da pokažu šta znaju”, dodao je Vesić i naglasio da je Momo Kapor to zaslužio.
Promociji knjige su prisustvovali i o Mominom radu govorili i njegovi prijatelji Rada Đuričin, Vjera Mujović, Marina Rajević Savić, Mirjana Bobić Mojsilović, Aleksandar Đuričić, Tanja Bošković…
Tokom promocije posetioci su imali priliku da pogledaju i film o Momi Kaporu autora Tanje Peternek Aleksić.
Slikar i pisac Momo Kapor bio je jedan od najcenjenijih protagonista beogradske pripovedačke škole.
Po obrazovanju akademski slikar, završio je beogradsku Likovnu akademiju u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića, a u književni život glavnog grada ušao je početkom šezdesetih godina prošlog veka.
Od tada je objavio više od pedeset knjiga, a osim romana i priča pisao je i drame, putopise, esejističku prozu i bavio se ilustracijom. Njegove knjige su prevedene na mnoge svetske jezike. “Provincijalac”, “Foliranti”, “Beleške jedne Ane”, “Una”, “Zelena čoja Montenegra”…
Bio je dugogodišnji novinar-kolumnista vodećih beogradskih listova. Njegov opus upotpunjuje dvadesetak izvedenih radio, TV i pozorišnih drama, kao i nekoliko filmskih scenarija.
Po njegovim knjigama snimljeno je nekoliko igranih filmova, a i sam je bio scenarista mnogih filmskih i televizijskih projekata.
Tokom života potvrdio je svoje pripadanje srpskom književnom korpusu i bio je dragoceni hroničar zbivanja koja su pratila njegov narod.
