Najbrži čovek na planeti Zemlji je svetski rekorder na 100 i 200 metara Jamajčanin Usein Bolt. Izračunato je, mada je verovatno da je još nekad neko od atletičara u nekom momentu trčao i brže, da je Jamajčanin, 2009. godine u Berlinu, kada je postavio svetski rekord na 100 metara sa 9,58 sekundi dostigao brzinu od 44,72 kilometra na čas! Ova brzina se i zvanično uzima kao najveća koju je ikada dostigao jedan čovek.
Ipak, rekosmo, bilo je trenutaka kada su pojedini atletičari (neki su precrtani zbog dopinga, neki zbog vetra u leđa) trčali znatno brže, a zna se i da je Bolt, nekoliko puta bio brži od svog zvaničnog rezultata na 100 metara, ali iz raznih razloga to nije priznato. Takođe, smatra se i da je jednom u štafeti 4×100 metara Bolt bio znatno brži od tih 44,72 km na čas.
Ipak, Bolt nije ni blizu brz kao neki drugi stanovnici naše planete.
Tako je u vazduhu, a računajući i uopšte “rekordere” bez premca sivi soko, ptica, grabljivica koja je i jedna od najrasprostranjenijih ptica na svetu (ima je i u našim krajevima) i koja fascinira u svakom pogledu.
Čudesno je brz i skoro svaki primerak, čija je brzina merena je dostigao 320 kilometara na čas! Rekorder je sivi soko koji je u poniranju, kada se ustremio na plen, dostigao 389 kilometara na čas!
Ova čudesna ptica može da zamahne krilima nekoliko puta u sekundi, a otkucaji srca joj dostižu 600 do 900 u minutu!
Na kopnu je najbrža životinja iz reda mačaka – gepard.
Ovaj stanovnik Afrike po svojoj brzini je poznat od davnina. Ovaj sprinter po rođenju može da dostigne 112 kilometara na čas! Pri tome ubrzava kao “ferari” od 0-100 kilometara na čas za svega tri sekunde!
Gepard međutim, nije sposoban da dugo trči tom brzinom. Ako istrči na primer, dužinu fudbalskog igrališta potrebno mu je bar 30 minuta da se “izduva” i bude spreman za novi sprint. Gepardu je brzina neophodna da bi stigao sitnije antilope, manje sisare, jer je on jedna od najmanjih divljih mačaka-grabljivica Afrike i njegova težina se kreće od 21 do 72 kilograma. Nažalost i gepard je vrsta čiji se broj smanjuje zbog uništavanja njegovih prirodnih staništa ali i krivolova. Procenjuje se da ih ima oko 7.100 na celom svetu.
Kada je voda u pitanju neprikosnoveni gospodar brzine je crni marlin! Stanovnik tropskih i suptropskih područja, regiona Indijskog okeana i Pacifika, crni marlin može da dostigne brzinu i od 129 kilometara na čas. Pri tome je, zahvaljujući obliku svog tela ali i položaju peraja, crni marlin sposoban da ne smanjujući brzinu menja smer, što ga čini izuzetno uspešnim predatorom. I ne samo da je ekstremno brz, već je crni marlin i pravi maratonac. Jedan primerak, koji je uhvaćen i obeležen u Kaliforniji, ponovo je uhvaćen 16.000 kilometara dalje na Novom Zelandu!
Plen od njega teško može da se sakrije jer i ako duboko zaroni eto crnog marlina! Sposoban je da ide do dubine od 610 metara!
Pri tome je crni marlin i veoma velika riba jer dostiže dužinu od 4,65 metara i zato predstavlja i veliki ribolovni trofej!
