Prema njegovim rečima, svi podaci ukazuju da je Hrvatska verovatno još uvek na uzlaznom delu većeg talasa pamdemije jesen-zima. Ukazuje da upravo zbog toga treba biti vrlo pažljiv i dobro se pripremiti tehnologijama, merama, zdravstvenim sistemom i pravilnim komuniciranjem na dugotrajniju borbu s ovim virusom.
O tome je, ukazuje, vrlo argumentovano govorila nemačka kancelarka Angela Merkel u svom obraćanju.
Dodao je i da Hrvatska nema kontrolu nad ovom panedmijom jer se virus “širi puno brže nego što govore podaci testiranja. Iako, kaže, mnongo zemalja već kreće u delimični ili potpuni “lockdown”, Hrvatska im se još nije priključila, a Đikić se sa tim ne slaže.
Kao posledicu izbegavanja zaključavanja, Đikić vidi u velikom broju umrlih, koji je 10 puta viši u odnosu na proletos.
Umesto da, kako kaže, Vlada Hrvatske objavi jasno da je to njena zvanična strategija i da se preuzmu rizici, vlast uverava građane da to nije istina i da su do sada preduzete mere dobre, kao i da smanjuju širenje zaraze.
Brojevi to, međutim, demantuju, kaže Đikić za hrvatski Javni servis. Tvrdi da se medijske izjave i podaci prilagođavaju politici što je upravo suprotno onome što je radjeno proletos.
Tada je Hrvatska, ističe, bila uspešna jer je pratila nauku i tačne podatke.
Đikić i dalje insistra da je uvođenje novih restriktivnijih mera u Hrvatskoj neophodno. Dodaje da to ne znači nužno da treba uvesti meru zaključavanja, jer, kako kaže, tu su još mnoge mere koje se mogu uvesti.
On govori o više od 20-tak mera koje bi mogle biti uvedene pre zaključavanja među kojima su, dodaje zatvaranje klubova, kafića i barova. Smatra da pravilnim merama mogu da se ograniče štete u privredi, jer, kako ističe, najveća opasnost za privredu je nekontrolisano širenje virusa i ulazak u fabrike, firme.
“Takav gubitak kontrole nad ovim virusom će posledično dovesti do većih ekonomskih gubitaka nego dobro planirani restriktivni plan s poštednim delovanjem na ekonomiju”, kaže Đikić za HRT.
