Malenu prozirnu zelenu oazu na ramenima nosi belgijski umetnik, Alain Veršeren, po struci socijalni radnik, ulicama glavnog grada Belgije.
Šeta sa mini staklenikom od pleksiglasa, udišući mirise aromatičnih biljaka koje okružuju njegovu glavu.
Na tu zamisao ovaj šezdesetjednogodišnjak je došao još pre 15 godina, a nadahnule su ga oaze Tunisa, u kome je ranije radio. Međutim, odnedavno je u gradu u kome su zaštitne maske obvezne u sklopu suzbijanja širenja koronavirusa, njegov izum poprimio sasvim novu dimenziju.
„Želio sam da napravim svojevrstan balon ili mehur u koji bih mogao da se zatvorim da bih se odvojio od ostatka sveta, od svoje okoline, koja mi se činila predosadnom, prebučnom i previše smrdljivom“, rekao je novinarima Veršeren, dodavši da boluje od astme i da mu je bolje da diše pod njegovim mini staklenikom nego ispod zaštitne maske.
„S vremenom sam primetio da mi ljudi prilaze i sa mnom razgovaraju. Zanimljivo…, ova moja vrsta izolacije zapravo je postala način povezivanja s ljudima“, rekao je.
Čini se da prolaznike u Briselu istovremeno zabavlja i zbunjuje muškarac koji ulicama glavnog grada i pokraj njegovih prodavnica, uglavnom zatvorenih zbog restriktivnih mera, šeta noseći na ramenima mini staklenik sa zasađenim timijanom, ruzmarinom i lavandom.
„Je li to staklenik? Je li namenjen pčelama? Je li za biljke? Ne znamo, no zamisao je dobra“, rekao je Rojtersu penzionisati draguljar, Čarli Elkes.
A Veršeren kaže kako se nada da bi ovakva ideja ljude mogla da potakne da vode bolju brigu o okolini, što bi moglo da smanji našu potrebu da se štitmo od zagađenja vazduha i od buke.
