Dok ceo svet prati kako ukrajinskim gradovima odjekuju eksplozije i sirene, stručnjaci za kibernetičku bezbednost s posebnom pažnjom prate šta se događa u ukrajinskom sajberprostoru.
Nekoliko dana uoči ruskog napada na Ukrajinu, pojavili su se prvi hakerski napadi koji su bili usmereni na ukrajinske finansijske ciljeve. Čak su i evropski kibernetički timovi za brzo reagovanje, raspoređeni širom Evrope, bili spremni da pomognu Ukraniji u odbrani od napada.
Britanski nacionalni kibernetički bezbednosni centar upozorio je organizacije “da prate njihove savete i podignu sigurnost na viši nivo”, ali je i dodao da za sada nema jasnih informacija da su organizacije u Velikoj Britaniji bile ugrožene.
Slično upozorenje poslala je i američka Agencija za kibernetičku sigurnost i bezbednost infrastrukture, koja je upozorila kompanije koje pružaju usluge američkoj vojsci da budu na oprezu od mogućih pokušaja upada u njihov sistem.
Američko Ministarstvo za bezbednost upozorilo je da bi Rusija mogla da upotrebi svoju “veliku lepezu kibernetičkih alatki” protiv američkih mreža. I Evropska centralna banka upozorila je na povećanu opasnost od napada na internetu.
Stručnjaci za bezbednost na internetu godinama prate šta se događa u svetu i upozoravaju da Rusija ima sposobnost da napravi velike probleme kako za Ukrajinu, tako i za kompanije sa zapada koje posluju sa Ukrajinom, ili preko nje.
Prema Nacionalnom indeksu kibernetičkesnage, koji sastavlja Centar za nauku i međunarodne poslove Univerziteta Harvard, Rusija je na četvrtom mestu – iza SAD, Kine i Velike Britanije.
A da ruske snage ciljaju Ukrajinu poznato je već godinama. Prema podacima ukrajinske vlade, u prvih 10 meseci 2021. godine Ukrajina se našla na udaru 288.000 napada na internetu, za koje se sumnja da su došli upravo iz Rusije.
Poslednjih nedelja, uoči ruske vojne akcije, pokrenut je jedan od najvećih DDoS napada (distributed denial of service, odnosno napad koji preopterećuje servere zahevima i čini ih neupotrebljivima) u istoriji Ukrajine. Na udaru su bile ukrajinske finansijske i vladine institucije.
Međutim, Ukrajina ima podršku drugih zemalja, koje su spremne da pomognu. Konkretnu podršku dobili su od Litvanije, koja je ukrajinskim insitucijama pomogla da se suoče s povećanom pretnjom za kibernetičku bezbednost.
Da li će zapadne zemlje uskočiti i sada kada se situacija u Ukrajini zaoštrila? Agnes Venema sa Univerziteta na Malti smatra da do pravog rata na internetu ne bi trebalo da dođe. Ističe da će međunarodni zakoni ograničiti učestvovanje Zapada. Zemlje će moći da pomognu Ukrajini u odbrani, ali neće moći da uzvrate napadom na ruske ciljeve, kao što je civilna infrastruktura.
I dok se Ukrajina brani od napada, prema obaveštajnim informacijama i Rusija se sprema na odmazdu na internetu. FBI i NSA su upozorili da su otkrili novi oblik malvera koji koristi ruska hakerska grupa Sandworm, a koja je povezana s nekim od najvećih napada u istoriji.
Novi malver, koji se naziva Cyclops Blink, otkriven je u uređajima koji bi trebalo da služe kao “firewall”, a koje prodaje kompanija Watchguard. Stručnjaci upozoravaju da, prema svemu sudeći, malver ne cilja neke posebne mete, već se nekontrolirano širi.
Ono što još nije poznato jeste čemu taj zlonamerni softver služi. Pitanje je da li će ga hakeri iskoristiti za špijunažu, izgradnju sopstvene mreže uređaja kojima mogu lako da upravljaju, a koje će iskoristiti kao infrastrukturu za komunikaciju ili jednostavno kao sredstvo za nove napade, pojašnjava stručnjak za sigurnost Gigamona Džo Slovik, a prenosi portal Zimo.
Podsetio je kako se upravo Sandworm grupi pripisuju napadi koji su prouzrokovali nestanak električne energije u Ukrajini, ali i širenje malvera NotPetya, koji je izazvao štete širom sveta i koje se broje u milijardama dolara.
Kako će se situacija dalje razvijati niko ne želi da predviđa. Međutim, jasno je da se u u 21. veku vojne akcije ne preduzimaju samo tenkovima i oružjem, već i tastaturama.
B92.
