Savet Evrope, sa sedištem u francuskom Strazburu, suspendovao je Rusiji pravo glasa posle ruskog pripajanja Krima 2014. godine, što je čin koji Ukrajina i gotovo ceo svet smatraju nelegalnim. Rusija, članica SE od 1996, tada je prestala da plaća članarinu.
Visoki ruski zvaničnici su pretili istupanjem iz SE. To bi značilo da bi ruski građani izgubili pristup Evropskom sudu za ljudska prava, važnom oruđu za one koji nemaju vere u ruske sudove.
Ministri spoljnih poslova članica Saveta se sastaju u Finskoj, ali je šef ukrajinske diplomatije juče neočekivano otkazao učešće što je znak da Ukrajina očekuje povoljnu odluku po Rusiju.
Francuska, koja danas preuzima rotirajuće predsedavanje Savetom Evrope, i Nemačka bile su glasne u izražavanju potrebe da se Rusija vrati u sistem zarad dobrobiti miliona običnih Rusa.
Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas, koji će kasnije danas razgovarati s ruskim kolegom Sergejom Lavrovom, rekao je pre sastanka da “nije u interesu” da se Rusija isključuje.
“Rusija pripada Savetu Evrope, sa svim pravima i obavezama koji ut to idu”, rekao je Mas i dodao da se nada da će na ministarstkom sastanku moći da se učini “odlučan korak napred”.
Francuski predsednik Emanuel Makron je ranije ovog meseca rekao predsedniku SE da “Savetu Evrope treba Rusija kao što Rusiji i Rusima treba Savet Evrope, što znači da se poštuju njihova prava kao države članice ali i da Rusija ispunjava svoje obaveze prema instituciji”.
Istupanje Rusije iz Saveta Evrope bi značilo da Rusi neće moći da se pojave pred Evropskim sudom za ljudska prava kao poslednjom instancom žalbe na odluke ruskih sudova. Prema godišnjem izveštaju tog suda, u više od 20 odsto slučajeva prošle godine su se žalili ruski građani.
