ZGRUŠAVANjE krvi, posebno kod mlađih osoba, može da bude jedan od direktnih uzroka za pojavu moždanog udara. Ali dijagnostikovanje tromboze i primena lekova protiv zgrušavanja krvi mogu da smanje rizik od šloga, tvrde lekari Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.
Razlog za nastanak moždanog udara najčešće je pucanja plaka, odnosno masnih naslaga na zidovima arterija vrata i glave. To dovodi do prekida dotoka krvi i kiseonika u moždano tkivo, objašnjava za “Novosti” dr Milosav Tomović, kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.
– Manje je poznato da poremećaji srčanog ritma, kao što je atrijalna fibrilacija, mogu da dovedu do stvaranja ugruška u srčanim šupljinama, najčešće u levoj pretkomori. Taj ugrušak može da dospe u moždano tkivo preko arterijskog sistema i izazove šlog. Od izuzetne je važnosti postaviti dijagnozu ove aritmije na vreme i primeniti lekove za razređivanje krvi – kaže dr Tomović.
Svi pacijenti koji se leče od trombofilije, ali i osobe kod kojih postoji rizik od moždanog udara, trebalo bi da urade ultrazvučni pregled arterija vrata.
– Ako se ispostavi da postoji suženje arterije vrata, potrebno je napraviti plan kontrolnih pregleda, koji će se obavljati u pravilnim vremenskim razmacima. Na taj način, znatno suženje biće uočeno na vreme i pacijentu se može spasti život – kaže naš sagovornik.
Na važnost ovakve dijagnostike ukazuje podatak da je najveći broj pacijenata koji su preživeli moždani udar prethodno imao značajno suženje na arterijama vrata i intrakranijalnih krvnih sudova. Ipak, ponekad se dešava da se moždani udar dogodi osobama kod kojih ranije nije potvrđeno postojanje ovakvih promena.
– U rizičnoj grupi su pacijenti koji su prživeli i srčani udar, imaju ugrađen stent u arteriju koja ishranjuje srčani mišić ili su imali operaciju premošćavanja suženja arterija donjih ekstremiteta – kaže dr Tomović.
Zajednički faktori rizika, koji mogu da poovećaju rizik za nastanak tromboze, ali i moždanog udara, jesu genetska predispozicija, povišeni krvni pritisak, šećerna bolest, gojaznost, pušenje i različiti poremećaji zgrušavanja krvi.
– Ukoliko postoje faktori rizika, potrebno je delovati na korekciju ishrane i uvoditi balansirani program, sa visokom zastupljenošću povrća, voća i ribe. Neophodan je prestanak pušenja i redovna fizička aktivnost.
BEZ PREKIDA TERAPIJE
PACIJENTI koji su već preležali jedan moždani udar imaju visoki rizik da se takva situacija ponovi – kaže dr Tomović. – Potrebno je energično delovati na smanjenje faktora rizika i primeniti odgovarajuću terapiju. Ukoliko se pacijent leči od povišenog pritiska, veoma je važno da redovno uzima terapiju.
Izvor: Novosti
