Ujedinjeno Kraljevstvo pet godina od Bregzita, da li je vredelo - BIGportal.ba
Svijet Vijesti

Ujedinjeno Kraljevstvo pet godina od Bregzita, da li je vredelo

Pre pet godina stajala sam preko puta britanskog parlamenta i izveštavala o ishodu referenduma o izlasku iz Evropske unije. Iako sam uživo izgovorila da prve preliminarne prognoze, samo par minuta po zatvaranju birališta, daju prednost ostanku u Uniji, bila sam jedna od retkih izveštača, koji je prognozirao da će Bregzit prevladati. Već oko dva sata ujutru bilo je jasno da je sever Engleske glasao za razvod od Brisela. Oko pola pet Bi-Bi-Si je priznao pobedu bregzitera. Iako nisam bila nimalo iznenađena, tada nisam bila u stanju da procenim da li je ta odluka dobra za Ujedinjeno Kraljevstvo.

Pet godina kasnije teško da sam po tom pitanju pametnija. Najnovija ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da bi ishod referenduma i danas bio isti. Jedina razlika je u tome što deo evrofilnih glasača danas ne bi glasao za povratak na staro. Time je stavljena tačka na svaki politički razgovor o ponovnom pridruživanju. Proizvodi iz Evropske unije nestali su sa rafova. Ono malo što se uveze, uvek je prepakovano, tako da morate dobro da zagledate i pročitate najsitnija slova kako biste otkrili zemlju porekla nekog proizvoda.

Vesti iz Evropske unije ograničene su mahom na temu pandemije ili međunarodnih skupova na kojima učestvuje i Britanija, poput nedavnog sastanka Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta u Kornvolu. Evropa je u žiži samo za vreme Evrovizije ili Evropskog prvenstva u fudbalu. Pandemija je dodatno čini daljom i nepristupačnijom.

Raspoloženja za ponovno udruživanje nema ni sa druge strane La Manša. Najnovija istraživanja analitičara grupe “Ujedinjeno Kraljevstvo u Evropi, koja se menja”, koji nisu skloni vladi u Londonu, pokazuje da ta tema nije među prioritetima Brisela. Tako reči predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da „je vreme za novi početak sa starim prijateljima” padaju na, ne toliko gluve, koliko nezainteresovane uši.

“Znamo da su sporazum o povlačenju Ujedinjenog Kraljevstva i protokol o Severnoj Irskoj najbolje što smo izvukli iz složene situacije. Sada je dužnost obeju strana da obezbede da budu primenjeni”, ističe fon der Lajen.

No, praksa je nešto sasvim drugo. Severna Irska je na ivici pucanja. Unionistička partija Severne Irske dobila je trećeg lidera za poslednja dva meseca. Ta strana ne pristaje na protokol, koji de fakto povlači granični prelaz između Evropske unije i Britanskih ostrva preko Irskog mora. London želi izmene sporazuma. Dablin predlaže odlaganje rešenja. Evropljani su tvrdi, a cena pinte Ginisa u Britaniji skače.

Ništa veselije nije ni u Škotskoj. Trenutno je u toku rat između prve ministarke Nikole Sturdžen i gradonačelnika Mančestera i pretendenta na položaj novog lidera Laburista Endija Barnama. Naime, Škoti su zatvorili granicu prema Mančesteru kako bi zauzdali dalje pogoršanje pandemijske slike u Glazgovu. Barnam traži nadoknadu štete.

Bivši premijer Gordon Braun upozorava Borisa Džonsona da zemlja “ili mora da se reorganizuje ili joj preti slom”. Decentralizaciju zemlje predviđa i program vladajućih konzervativaca, koji čvrsto drže jug Škotske.

No, vizija decentralizacije se duboko razlikuje sa severne i južne strane Hadrijanovog zida. Očuvanje jedinstva zemlje prećutno je prepušteno vojvodi od Kembridža princu Vilijamu, koji je tokom nedavne izuzetno uspešne turneje po Škotskoj, najavio da se seli u tamošnju kraljevsku rezidenciju Balmoral.

Međutim, Boris Džonson gura svoj program bregzita kao da se sve ovo ne dešava. U nedostatku sporazuma o slobodnoj trgovini sa Sjedinjenim Državama, koji je obećavao Donald Tramp, London žuri da postigne što veći broj sličnih bilateralnih sporazuma. Samo u poslednjih nekoliko dana postignuti su sporazumi sa Islandom, Norveškom, Lihtenštajnom i, što je najvažnije, Australijom.

“To je dobra vest za severno-irske proizvođače mašina, britansku automobilsku industriju, kao i industrija finansijskih i drugih usluga, a, nadam se, i poljoprivrednike obe države”, optimista je Džonson.

I tu se nazire pravi Džonsonov plan. Sporazum sa Kamberom odskočna je daska za slične sporazume sa zemljama duž Pacifika. Postbregzitovska Britanija želi svoj deo tržišta u Aziji, koja je motor svetske ekonomije. Računica je jasna. London je ostavio za sobom manje od pola milijarde evropskih potrošača i želi da osvoji više milijardi azijskih klijenata i time zadrži, pre svega, ulogu finansijskog centra sveta.

Na ruku premijerovom optimizmu idu i najnovije prognoze rasta britanske privrede od 6.5 odsto. Zbog toga se Londonu žuri i da stavi tačku na pandemiju. Potpuna normalizacija života očekuje se 19. jula do kada bi trebalo da bude vakcinisano dve trećine stanovništva. To je ono što želi i prosečan građanin. A od Evrope za sada želi samo evropsku fudbalsku krunu.

Danas objavljeno

Si Đinping održao video govor na ceremoniji otvaranja Međunarodne konferencije „Razumevanje Kine“

M.

Saobraćajna nezgoda u Beogradu

M.

Vakcine iz Srpske zbog isteka roka biće uništene u Beču

M.

Ostavite komentar