20. Maja 2019.

“Učinio si me ponosnim, kao što si i obećao!”

Ponos. To je ono što su izabranici trenera Dimitrisa Itudisa, kome je Vatutin i uputio rečenicu iz naslova, pokazali na završnom takmičenju Evrolige u Vitoriji.

Armejci su u trku za trofej ušli kao autsajderi… Kao nikada ranije.

Možda je takav opis preteran, imajući u vidu kvalitet tima koji na raspolaganju ima grčki stručnjak, ali način na koji je CSKA igrao tokom cele sezone može da opravda težinu te reči, a tome u prilog ide i ishod prethodnog fajnal-fora odigranog u Beogradu.

Vredi podsetiti da je moskovski tim poražen u polufinalu od Real Madrida, iako je već u prvoj četvrtini stekao dvocifrenu prednost i bio manje-više viđen za prolazak u finale, za novi kumovski duel Itudisa i Željka Obradovića.

To se nije dogodilo, a posledice poraza od Reala su bile tolike da je Žalgiris bio bolji u meču za treće mesto.

Ako za klub veličine CSKA ikada može da se kaže da je bio na dnu, onda je momenat povratka iz srpske prestonice bio taj, pa su se čak pojavile naznake da bi Itudis mogao da napusti Moskvu, pošto dve godine zaredom nije uspeo da uvede ekipu u finale Evrolige.

Vatutin mu je ipak verovao, a možemo samo pomisliti kako je izgledao razgovor u kome je Itudis u nekom trenutku tokom prošle godine obećao da će svog poslodavca učiniti ponosnim, jednako kao što je to uradio 2016. u Berlinu.

Ako je pobeda nad Fenerbahčeom u produžetku finala, onim košem Viktora Hrijape, bio trenutak za slavlje epskih razmera, onda je momenat po završetku duela sa Anadolu Efesom u Vitoriji bar dvostruko snažniji.

To se i video na licima dvojice ključnih ljudi u moskovskom gigantu. Njihovo zajedničko slavlje, začinjeno rečenicom iz naslova, jasno govori da vera u povratak na vrh Evrope nije bila na najvišem nivou, ali je želja da se obećanje ispuni bila veća od svega.

I zato – ponos.

Itudis je godinama radio u senci svog kuma, pekao je zanat čak 13 godina na mestu pomoćnog trenera Panatinaikosa, a samo jedna sezona u Banvitu je bila dovoljna Vatutinu da mu uputi poziv i dozvoli šansu da proba da se izmeri sa najboljima.

Da li planirano da se Itudis ovoliko zadrži u Moskvi? Verovatno da ne, pošto je 2014. godine potpisao dvogodišnji ugovor, a osvajanje Evrolige mu je donelo novi trogodišnji, koji je postao predmet rasprave, bar nezvanično, po neuspehu na F4 u Beogradu.

Čini se da se sada ne postavlja pitanje… Grčki stručnjak je učinio ono što je verovatno najteže u profesionalnom sportu i što mogu da urade samo najbolji – popeo se na vrh, dva puta žestoko padao, a onda se vratio na tron u velikom stilu.

A u tome su mu pomogli oni koji su jedini mogli – igrači. Za Kajla Hajnsa je rekao da mu je “i leva i desna ruka na parketu“, Nando De Kolo je konačno preuzeo odgovornost, Kori Higins je dokazao da se Evroliga ogrešila o njega neuvrstivši ga ni u Top 10 igrača sezone, Vil Klajburn demonstrirao da je vredelo čekati ga, a Serhio Rodriges da nema problem da “svom“ Realu ubaci 23 poena u polufinalu.

“Sumnjali su u nas, da li možemo da uspemo ove godine ili da nismo gladni uspeha. To nam je dalo motivaciju da se dokažemo prvo sebi samima da zaslužujemo da budemo ovde i da se borimo do kraja“, rekao je Itudis posle polufinala.

Po završetku finala je rekao da nije lako voditi CSKA, ali i da je veliko zadovoljstvo jer zna šta CSKA predstavlja za Rusiju i Moskvu.

“Milioni i ruskih i grčkih i srpskih navijača i oni koji znaju košarku i prate košarku su sada srećni… Igrači su prelomili sve… Lako je govoriti neke stvari, a oni onda moraju da prenesu to na teren. Jedno je reći, a drugo uraditi. Videli ste suze… I ja sam čovek, emocije su došle… Moram da se zahvalim ženi i ćerki i da im se izvinim, mnogo sati koje sam mogao da provedem sa njima nisam, zbog ovoga…“, rekao je Itudis za Sportklub posle finala.

I za kraj – armija je armija, a snagu i disciplinu armije nikada ne treba ostaviti po strani, čak i kada ima elemenata koji vode ka tome da se ona može nazvati “razbijenom vojskom“.

Komadant Vatutin je verovao, general Itudis postavio taktiku, a vojnici uspešno sproveli plan – za krov Evrope.

I ponos.