Mnogi psiholozi ističu da ljubavni život dosta zavisi od naših odnosa, usađenih vrednosti i rana na duši iz detinjstva. Mnogi ljudi se zaljubljuju u potencijalne partnere, jer unutar sebe osećaju da im oni mogu zalečiti rane iz prošlosti.
Kada su roditelji imali hladan emotivni pristup, bili strogi ili često emotivno nedostupni, moguće je da će osoba sa takvim odnosima u detinjstvu podsvesno birati partnere koji imaju slične karakterne crte.
Kada neki odnos posmatramo kao nepotpun, nedostižan i nestabilan, naročito odnos sa roditeljima u detinjstvu, psiholozi ističu da ćemo želeti da popravimo stvari u raznim odnosima u odraslom dobu, naročito u odnosu sa partnerom.
Tada osoba sa ranama na duši postaje uznemirena, ponovo oseća da gubi tlo pod nogaba, da gubi ljubav, rane su bogatije za još jedno bolno iskustvo i ponovo se proživljava trauma. Kada tokom odrastanja imamo negativan odnos sa roditeljima, manje smo u stanju da uvidimo nečije namere i emocionalno stanje.
Na primer, ako je otac bio često emotivno nedostupan, postoji rizik da takve osobe privlače partneri koji imaju sličan način postupanja – često plutaju između odbacivanja i idealizacije u romantičnim odnosima.
Izvor: Novosti
