U prosjeku, tokom praznika smo se ugojili pet kilograma, šta nam je sada činiti - BIGportal.ba
Hrana i zdravlje

U prosjeku, tokom praznika smo se ugojili pet kilograma, šta nam je sada činiti

Koliko nas se posle ovih praznika oseća bezvoljno i tromo, a koliko je dobilo koji kilogram više. Praznična hrana je neodoljiva, slasna, teška i kalorična, a spremamo je u velikim količinama.

Zbog viška kalorija, sada imamo višak kilograma. Više smo jeli, a manje se kretali. Gotovo da nema osobe kojoj se u ovom periodu kazaljka na vagi nije pomerila unapred.Razgovor Ivane Božović sa dr Veroslavom Stanković i dr Marijom Branković

Gošća Ivane Božović, dr Veroslava Stanković, specijalista ishrane navodi da se tokom ovih praznika nismo tako mnogo ugojili s obzirom na situaciju i ograničeno kretanje, ali i dalje to nije zanemarljiva brojka, no svakako je manja no prethodnih godina. U proseku, ugojili smo se do pet kilograma.

Naravno, iste greške ponavljamo iz godine u godinu. Pošto je ovom prazničnom periodu prethodio post, doktorka Stanković napominje da se nepravilno hranimo i tokom posta.

„Naš narod uglavnom jede skrobnu hranu tokom posta, pa i tada povećaju telesnu masu, a onda za vreme praznika kreće hrana koja je prebogata kalorijama, zasićenim masnim kiselinama, salatama koje su bogate majonezom, velika količina mesa i mesnih prerađevina. I to ponavljamo iz godine u godinu“, napominje specijalista ishrane.

Ovakav način ishrane pogađa i naš organizam kome treba vremena da svari sve te preterane zalogaje. Gastroenterolog dr Marija Branković, napominje da ovo prejedanje kod nekoga može izazvati samo uzbunu u organizmu, dok će nekom drugom prouzrokovati čitavu revoluciju.Nije krivac samo masna i teška hrana i slatkiši su deo problema

„Prejedanje je poroblematično ako dugo traje, ali ako je to akutno stanje zdravih ljudi, onda to prođe relativno dobro i organizam se izbori protiv toga. Međutim, jako je rizično u slučaju hroničnih bolesnika, koji imaju kardiovaskularne probleme ili različita gastroenterološka oboljenja i slično“, dodaje dr Branković.

Šta smo sve poremetili u organizmu zbog prejedanja

Većina ljudi se žali na usporenost, na tromost i pospanost, ali prvenstveno nam strada digestivni trakt, želudac pre sveg, a zatim i žučna kesa i pankreas koji učestvuju praktično u varenju masne hrane i šećera, kaže dr Marija Branković.

„Svi govorimo o masnoj i teškoj hrani, a zaboravljamo šećere koji zahtevaju insulin da bi mogli da se metabolišu u organizmu, deluju toksično na krvne sudove i prave male ranice na krvnim sudovima na kojima se ta velika količina unetog holesterola vezuje i tako ulazimo u začarani krug“, napominje gastroenterolog.

Osim redukovane ishrane, moramo krenuti i sa vežbanjem

Dr Biljana Đurić iz Laboratorije za medicinu sporta i terapiju vežbanja Medicinskog fakulteta, savetuje da ukoliko želimo da se rešimo viška kilograma krenemo sa vežbama za jačanje mišića, kako pojedinih grupa, tako i objedinjenih grupa mišića.

Najpre početi sa vratnom regijom mišića. Potom ramenog dela, a posle toga prelazimo na predeo kukova i na kraju regojom donjih ekstremiteta.

Zatim slede vežbe za grupe mišića, a počinje se sa jednom malo izazovnijom vežbom koja se kolokvijalno naziva ‘gusenica’. Oni koji imaju problema sa lumbalnom regijom leđa, trebalo bi da je izbegavaju i rade vežbe prilagođene problemu.

Ono što analize krvi pokazuju kod pacijenata u ovom periodu je porast nivoa triglicerida, zbog šećera i LDL holesterola koji reaguje na unos masti, a u ekstremnijim slučajevima i enzimi jetre budu povišeni ili parametri funkcije pankreasa, navode gošće Ivane Božović.

Šta nam je sada činiti?

Doktorka Veroslava Stanković napominje da ne bi trebalo odmah drastično da smanjimo količinu hrane jer je i to stres za organizam koji može dovesti do pada imuniteta što nije dobro u ovo vreme respiratornih infekcija.

„Polako smanjivati količinu hrane. Izbacivati veliku količinu koncentrovanih slatkiša, uzimati najviše dve voćke dnevno, odnosno 200 grama voća, izbaciti suvo voće i mesne prerađevine. Onda započeti fizičku aktivnost i dalje planiranje obroka“, preporučuje specijalista ishrane.

„Mera je ne samo u ishrani već uopšte u životu jako bitna. Potrebno je naći neki balans. Apsolutno treba izbegavati gladovanje, jer to povlači niz drugih poremećaja u organizmu“, upozorava doktorka Branković.

Jutro započeti malo jačim obrokom u periodu između 8 i 10 časova kako bi nas održao do narednog obroka. Recimo, piletina, salata i obavezno hleb – crni ili polubeli.

Poslednji obrok bi tebalo da uzmemo između 19 i 20 časova. Najbolje da to bude salata koja nema veliku količinu dijetnih vlakana, jogurt ili kiselo mleko i opet parče hleba.

Uz to, potrebno je tokom dana uneti dve litre tečnosti.

Ukoliko želimo da oslabimo moramo izbegavati beli hleb, mesne perađevine, punomasne sireve svesti na minimum, takođe izbegavati mlade sireve jer su prepuni šećera i povećavaju glikemiju, i naravno, koncentrovane ugljene hidrate.

Ako morate da „zavarate“ glad, uzmite povrće. Takođe, malo kiselog mleka i pola parčeta hleba je idealno da prebrodite krizu, savetuju gošće Nazdravlja.

Danas objavljeno

Griz je magija za dijabetičare, a kivi za djecu koja često kašlju

Zeljka

Brz doručak ili večera: Danas pripremamo neprevaziđene kiflice

Zeljka

Nova mutacija KORONA virusa iz BRAZILA: Zaobilazi imunitet i onih koji su ga preležali

Zeljka

Ostavite komentar