U Srbiji se uglavnom kupuju polovni automobili, pa je rizik od prevare kada je reč o pređenoj kilometraži realan problem. Platforma za proveru istorije vozila, carVertical, nedavno je pokušala da otkrije kako prevare sa kilometražom variraju od zemlje do zemlje.
Kompanija je sprovela istraživanje na osnovu 900.000 istorija vozila urađenih tokom 2021. Rezultat će vas možda iznenaditi.
Vraćena kilometraža je najčešća u centralnoj i istočnoj Evropi
Na osnovu podataka, ove prevare se najčešće desavaju u Letoniji. Više od 24% vozila iz ove zemlje proverenih putem carVerticala pokazuju promene u kilometraži.
Ovako veliki procenat pokazuje da svaki četvrti kupac polovnjaka u Letoniji vozi auto sa lažiranom kilometražom.
Drugo mesto na listi na osnovu prevara u vezi sa pređenim brojem kilometara zauzima Rumunija. Svaki peti automobil, skoro 20% vozila proverenih na sajtu carVerticala ima ovaj problem.
Stvari nisu bolje ni u drugim baltičkim zemljama, s obzirom da je Estonija na trećem, a Litvanija na četvrtom mestu. Rusija i Ukrajina su takođe u vrhu liste zemalja sa najčešćim prevarama sa kilometražom.
Sa druge strane, situacija u nekim zemljama centralne i južne Evrope izgleda mnogo bolje, ali i “najpoštenija” tržišta se ipak suočavaju sa ovim problemom.
Pokazalo se da svako deseto provereno vozilo u Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji ima vraćenu kilometražu. Procenat ovih vozila dostiže 12% u Poljskoj i 14% u Mađarskoj.
Kolateralna šteta za evropsku ekonomiju
U kompaniji carVertical napominju da netransparentnost u Evropi košta vozače milijarde evra svake godine.
Kupovinom jeftinijih vozila ljudi misle da su prošli odlično, ali zapravo će ih popravke izaći skuplje u slučaju kada vozilo ima “mutnu” istoriju korišćenja.
“Glavni izvori polovnih vozila za istočnu Evropu su Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija i Italija. Međudržavna kupovina vozila je najrizičnija jer u ovim slučajevima dolazi do najvećeg broja prevara kada pričamo o kilometraži. Vraćanje kilometraže je takozvani ,'nevidljivi zločin’. Prema nekim istraživanjima, to proizvodi ekonomsku štetu od više od 9 milijardi evra na godišnjem nivou, i to samo u Evropi”, objašnjava Matas Buzelis iz ove kompanije.
Problem je što vlasti ne mogu efektivno da prate kriminalce koji se bave ovim vidom prevare, a tu je i pitanje kazne u slučaju kada se ovakva prevara ustanovi.
Dok su zemlje zapadne Evrope poznate po tome da izriču velike finansijske kazne ili čak i zatvorske kazne za ovaj zločin, često nema dovoljno resursa za rešavanje ovakvih slučajeva u okviru slabijih tržišta, gde su vozila na auto-placevima u proseku starija.
