Te 1974. godine Svetsko prvenstvo u fudbalu se od 13. juna do 7. jula održavalo u Zapadnoj Nemačkoj (i Zapadnom Berlinu).
Da su to bila neka druga vremena, pokazuju i autobusi u kojima su se reprezentacije vozile na mečeve.
Na prvenstvu je tada učestvovalo 16 reprezentacija, a svaka je imala svoj lični autobus.
U pitanju je bio Mercedes O 302, autobus koji je spolja bio ofarban u boje reprezentacije sa istaknutom maskotom prvenstva.
Autobus nemačke reprezentacije naknadno je dobio vernu repliku koja ima posebno mesto u Mercedesovom muzeju.
Ovaj eksponat je uvek dostupan za razgledanje, a posetioci mogu da vide šta je tada bio pojam komfora. Vozač je imao specijalno udobno sedište sa amortizacijom, mogao se hladiti i ventilatorom, a društvo zdesna pravio mu je tadašnji selektor Zapadne Nemačke, Helmut Šen, ponekad i kapiten Franc Bekenbauer.
Blaupunktov audio-sistem imao je ugrađen kasetofon, a verovatno se često slušala tadašnja himna “Fußball ist unser Leben”, koja se i danas pušta kad posetioci razgledaju autobus.
Mercedes o 302 se proizvodio od 1965. godine, bio je sinonim komfora i pouzdanosti. Imao je vazdušno oslanjanje, a od 1970-ih nudio se i sa klima-uređajem.
Pokretali su ga šestcilindarski dizel motori snage od 126 do 240 KS.
Inače, Jugoslavija je učešće na prvenstu 1974. završila u drugom krugu, gde je u grupi B zauzela poslednje, 4. mesto iza Zapadne Nemačke, Poljske i Švedske, nakon što je pretrpela sva tri poraza.
A što se tiče reprezentacije Zapadne Nemačke, ona je u finalu sa 2:1 pobedila Holandiju, i to pobedničkim golom Gerda Milera, i tako osvojila svoju drugu titulu svetskog prvaka.
Iznutra su svi bili identični, sa klimatizacijom i detaljima koji su danas krajnje nepoželjni u autobusima.
Tako je uz svako sedište bila dostupna pepeljara, a u autobusu se točilo pivo. Logično, vozilo je imalo i sanitarni čvor.
