Italija ulazi u drugu sedmicu karantina koji je proširen za celu teritoriju zemlje, što znači izolaciju u kućama, koju napušta samo onaj ko mora da kupi hranu, izvede psa na kratko, ili ide na posao, i pri tome mora da ima kod sebe lično potpisanu potvrdu (autocertificazione) da je imao ozbiljan razlog za to.
Policija proverava da li su navodi tačni i opravdani. Za one koji krše pravilo predviđene su kazne od nekoliko stotina eura.
Ukoliko je nekome potrebna pomoć on prvo mora da telefonira svom porodičnom lekaru ili da pozove besplatni broj koji je otvoren za ovu priliku.
Samo ako osoba ima simptome korona virusa ili se radi o hitnom slučaju, pacijent se prima u bolnicu. Sve operacije, izuzev hitnih, su odložene, a posete bolnicama zabranjene već mesec dana.
Nije dozvoljeno putovanje iz jednog dela istoga grada u drugi, bez potvrde koja opravdava kretanje.
Zatvaraju se i parkovi. Otvorene su sve apoteke, trafike i sve prodavnice hrane koje rade po uobičajenoj satnici. Nema nestašica, mali redovi se formiraju ispred samoposluga, na otvorenom, od 5 do 10 osoba, a kupci se puštaju jedan po jedan.
Ohrabruju se oni koji mogu da rade od kuće (smarthworking), a na posao idu samo oni koji su zaposleni u esencijalnim ustanovama kao lekari, policija, vatrogasci.
Saobraćaj između gradova je sveden na minimum, a na železnickoj stanici je uspostavljen kontrolni punkt gde se kontrolišu, ne samo karte već i razlozi putovanja i u voz puštaju samo oni koji imaju opravdan razlog za putovanje.
I gradski saobraćaj je sveden na minimum, autobusi koji saobraćaju su prazni ili sa najviše dva – tri putnika. Na vrata kod vozača se ne može ući, a celi prostor oko vozača je ograđen crvenom trakom.
Na isti način zastićeni su i prodavaci u samoposlugama, lekari, farmaceuti. Razmak između osoba ne sme biti manji od jednog metra.
Ulice su prazne, u automobilu ne sme biti više od dve osobe, vozač i još jedna.
Pre podne na ulicama ima malo prolaznika koji se mimoilaze u širokom krugu, i po neki auto, a posle podne gradovi su avetinjski prazni, mali kao i milionski kakvi su Milano, Rim,Torino.
Glavna lekcija ili uputstvo iz italijanskog iskustva sa epidemijom korona virusa je da treba reagovati odmah i bez odlaganja uvesti totalnu izolaciju, obezbediti striktno poštovanje zabrana i ograničenja. Ovde su građani to naučili na vlastitom iskustvu i na žalost nakon hiljada zaraženih i umrlih.
Provincija Lombardija, najbogatija italijanska regija, gde je epidimija počela stavljena je u karantin sa zakašnjenjem od najmanje 15 dana. Pri tome vlasti nisu obezbedile način i snage koje će taj karantin osigurati.
Kada je vlada pripremila naredbu o stavljanju provincije Lombardija u karantin, dokumenat je “provaljen” u medijima pre nego što je zvanično odobren i objavljen. To je prouzrokovalo masovan beg iz zaražene zone.
Hiljade ljudi koji su poreklom iz drugih dijelova Italije, hitno su napustali Lombardiju, kako bi “dok kriza ne prođe” bili sa svojima.
Bežeći od virusa, mnogi su ga poneli sa sobom i tako se epidemija proširila i u druge delove zemlje. Na ostrvu Sardinija na primer, svi slučajevi zaraze su identifikovani kod osoba koje su došle iz Lombardije.
Još pre mesec dana u Italiji su zatvorene škole i fakulteti, ali su ostale otvorene prodavnice, restorni i barovi. Mladi su to shvatili kao neočekivano poklonjeni odmor i tako su se ponašali: preko dana spavanje i šoping, a uveče movida, barovi prepuni, mnoštvo se guralo i zabavljalo na malom prostoru i do kasno u noć se nazdravljalo “Corona” virusu.
Ako se nisu razbolili oni, virus su preneli svojim bakama i dekama koji su do sada najbrojnije žrtve.
Preko vikenda mladima su se pridružili i roditelji pa je veliki broj otiszao na skijanje. Slike dugačkih četverostrukih redova na ski liftovima u skijaškim centrima bili su dokaz da narod nije shvatio ozbiljno epidemiju korona virusa, a vlasti nisu obezbedile da se njene mere ograničenja sprovode i kontriolišu.
Vrhunac neodgovornosti pokazali su oni koji su, kada su su skijališta u Italiji zatvorena, prešli na skijanje u Francusku.
Kada se premijer Giuseppe Conte po drugi put preko TV obratio naciji da saopšti uvođenje karantina za cijelu Italiju, oni koji su gledali program protumacili su to kao znak da imaju samo nekoliko minuta da se, čak i u pidžami, sjure do najbliže prodavnice i stanu u red koji su već bili napravili oni što su razmišljali na isti način.
U strahu, ne toliko od zaraze, već da će ostati gladni kupovali su šta im treba i ne treba.
Italijanske bolnice su prepune zaraženih korona virusom, u nekim delovima zemlje situacija je dramatična, ali je još uvek pod kontrolom.
Italijansko zdravstvo je besplatno, moderno, bolnice raspolažu najnovijom opremom i aparatima, ali razmere epidemije su takve da ono što je u normalnim okolnostima u modernim i dobro opremljenim bolnicama, dovoljno, sada više nije.
Nedostaje bolničkih kreveta, lekara i medicinskih sestara, ali pre svega ođeljenja za intezivnu njegu i ventilatora.
Epidemija korona virusa, po ovdašnjim ocenama, pokazala je da je privatizacija dela zadravstvenog sistema bila pogrešna, kao i ulaganje javnog novca, stotine miliona eura, u privatne zdravstvene ustanove, jer sav teret krize sada podnose državne bolnice.
Osoblje koje je zaposleno u javnim zdravstvemim ustanovama radi iscrpljujućim ritmom, često u dvostrukim smenama, pokazuju veliku požrtvovanost. Građani im se dive i slave ih kao heroje.
Među zdravstvenim radnicima ima i zaraženih korona virusom, što jos više otežava ukupnu situaciju jer i bez epidemije Italija pati od drastičnog nedostatka lekara.
Procenjuje se da trenutno u italiji nedostaje oko 50.000 lekara i drugog medicinskog osoblja.
Mediji imaju svoju krivicu u izveštavanju o epidemiji. Prvih dana su preterivali, izvestavali senzacionalistički, bilo je puno lažnih vesti.
Sada su shvatili da je situacija i bez senzacionalizma ozbiljna, da će sve trajati duže nego što se mislilo i nadalo i da je neophodno ponašati se u skladu sa krizom, zajedno sa građanima deliti ograničenja i odgovornost za doslednu primenu zabrane i ograničenja. Do sada se korona virus iz Italije proširio na 15 zemalja, jasno je da virus neće nikoga zaobići i da je pitanje kada, a ne hoće li se uopšte pojaviti i u drugim zemljama, a iskustva Italije mogla bi da im budu od velike koristi.
(Tanjug)
