Paleta boja koja dominira u svakom životnom spektu deteta je ograničena, jer, kako pričaju roditelji za strane medije, žele da postignu tzv. rodnu neutralnost. Boje koje trend prihvata, pored bež, su siva, oker, žuta, smeđa, generalno, boje koje nisu intenzivne, fluorescentne – boje koje nisu “žive”.
Međutim, koja je konekcija izbora boja sa roditeljstvom?
Pre svega, trebalo bi naglasiti da najnoviji trend nije uopšte jeftin. Roditelji “papreno” plaćaju odevne predmete, igračke i aksesoare u neutralnim bojama kako bi se prilagodili novom talasu prigušene estetike.
Tu se, takođe, radi o prilagođavanju deteta postojećem stanju stvari – drugim rečima, roditelji ne žele da promene svoj način života i ustaljena pravila zbog njega, već, nasuprot, dete je to koje bi trebalo da se prilagodi njima.
“Ne želim da menjam kuću samo zato što imam dete”, kazala je jedna mama za Wall Street Journalu. Ovakav način razmišljanja u samom startu je problematičan, a, takođe, i diskutabilan, jer čin roditeljstva, samo po sebi, je novi životni stadijum koji menja ljude iz korena, a ne običnu nekretninu.
“Želja da se ima fotogenična ‘kuća za Instagram’, a samim tim i zabranjivanje deci da naprave malo nereda u kući je i više nego zabrinjavajuća”, kaže neuropsihološkinja Amanda Gumer, te dodaje da nije baš sigurna koliko dece “obožava” bež boju.
Da li je u pitanju marketinški trik, ili dugoročna strategija za ostvarivanje velikog profita od prodaje bezličnih dečijih predmeta, svedoči nam i činjenica da je kupovina, na osnovu podataka za onlajn kupovinu “Etsy”, skočila za 67 odsto u proteklih godinu dana.
