Prema njegovim rečima, razlog je što nije siguran u to hoće li ova vojna alijansa uspeti da ubedi Tursku, koja se protivi članstvu Finske i Švedske, da se predomisli.
Podsetimo, dve nordijske zemlje podnele su i zvanično zahtev za članstvo u NATO u maju, ali je odmah taj proces blokiran protivljenjem Turske, koja zahteva od Švedske i Finske da prestanu da pružaju zaštitu Kurdskoj narodnoj partiji, koju Ankara smatra terorističkom, ali i da se ukine embargo na oružje koji je uveden Turskoj.
Stoltenberg je za portal Politiko, upitan da li ima utisak da je cela Alijansa, sada talac Turske, odgovorio:
“Mi imamo sistem koji je baziran na konsenzusu i tako se odluke u NATO donose. Takvih situacija je uvek, da se jedna ili nekoliko članica s nečim ne slaže i mi onda to prevaziđemo.”
Prema njegovim rečima Stokholm i Helsinki tek su nedavno podneli zahtev za članstvo. “Moj cilj je i dalje da one postanu članice NATO. Ali ja to ne mogu garantovati, ali mogu da kažem da je to moj cilj”, dodao je Stoltenberg.
On je rekao i da je Turska važna članica NATO, koja je odigrala ključnu ulogu u borbi protiv terorizma, a koja ima i važan geopolitički položaj na Crnom moru, kao i granicu sa Irakom I Sirijom.
“Dakle, kada oni izraze neku zabrinutost, mi treba da sednemo i razgovaramo o tome, i mi to upravo radimo. I onda ćemo, nadam se, naći rešenje kako bi Švedska i Finskla postale članice NATO”, rekao je Stoltenberg.
