“Jako mi je drago doći na svoju plažu i zaplivati prvi put ove godine”, govori nasmešeni 39-godišnji stanovnik mondenog odmarališta Ayia Napa, inače prepunog stranih turista, a danas pustog.
Kiparska vlada ove nedelje dopustila plivanje u moru prvi put od myrta, a stanovnicima je dopušteno i da izađu iz kuće do tri puta dnevno, umesto jednom kao dosad.
Kipar među nekoliko inače otvorenih ostrvskih nacija, poput Islanda, Malte i Novog Zelanda, koje su nedavno započele ili uskoro planiraju ublažiti mere zabrane kretanja.
Sve četiri države su, barem zasad, postigle impresivne rezultate u borbi protiv virusa.
Kipar je 11. marta zatvorio škole i zabranio veća okupljanja u interijerima, 21. marta je obustavio međunarodne avio dolaske, a kasnije uveo i policijski čas.
Čini se da su mere uspele. Na ostrvu je preminulo samo 15 ljudi.
Prema podacima agencije Frans pres, to Kipar svrstava među sedam članica Evropske unije s najmanjim brojem umrlih od kovida 19 u odnosu na broj stanovnika.
Kipar je i među deset država u svijetu po omjeru broja testiranih u odnosu na ukupnu populaciju, pokazuju podaci stranice Worldometer.
Na toj listi prvi je Island, dok je Malta četvrta. Malta ima i treći najbolji odnos broja umrlih na broj stanovnika, a u toj zemlji umrlo je samo 5 ljudi od koronavirusa. Veličina je važna
Island zbog retke naseljenosti nije ni uveo karantieu, a ukupno je od kovida 19 tamo umrlo samo 10 osoba.
Umesto toga su uvedene neobavezne restrikcije i uputstva o ograničavanju okupljanja, prvo na 20, a od ponedeljka na 50 ljudi.
Kjartan Hreinn Njalsson, pomoćnik direktorke islandske agencije za zdravlje, nedvosmislen je oko metode kojom je Island zaustavio širenje zaraze.
“Praćenje kontakata, rano otkrivanje, karantenain, izolacija i dobra osobna higijena”, rekao je.
“Te smernice vrede i na Kipru, i na Islandu i u Francuskoj”.
No Njalsson priznaje da su države s manjim brojem stanovnika u prednosti.
“To pomaže da se ljudi mobilišu i da sarađuju. Nas je samo 360 hiljda, što nam daje priliku da izgradimo osećaj zajednice”.
S njim se slaže Konstantin Makris, profesor na Kiparskom tehnološkom sveučilištu.
“Ostrvskoo stanovništvo je homogenije pa je i komunikacija lakša”, rekao je i dodao kako su manjim nacijama lakša i tehnička pitanja oko testiranja.
Testiranje je rašireno i na Severnom Kipru, entitetu stvorenom nakon turske invazije 1974. koja je, pak, bila odgovor na vojni puč uz podršku Grčke.
Na toj teritoriji na kojem živi 300 hiljada ljudi i priznaje ga samo Ankara, testirano je više od 14 hiljada ljudi, Umrlo ih je samo četvoro, objavile su tamošnje vlasti. Veliki izazovi
Republika Kipar je sa 131 stanovnikom po kvadratnom kilometru nešto gušće naseljena od Francuske (119) gde je broj mrtvih 390 na milion stanovnika.
S druge strane, Malta je izuzetno gusto naseljena, s 1375 stanovnika po kvadratnom kilometru.
Jedina malteška zračna luka zatvorena je krajem ožujka. Malta još nije ublažila mere, ali planira to uskoro učiniti, postepeno.
Profesor Makris upozorava kako je u periodu ublažavanja mera “važno razmišljati o gustinii naseljenosti”.
Testiranja na Kipru sad će se usredsrediti na ljude koji se vraćaju na posao, naglasio je ministar zdravlja Konstantinos Ioanou. On ne krije koliki izazov stoji pred državom.
Čak i ako Kipar uspe da nastavi svoju uspešnu borbu protiv virusa, ostat će iznimno teško otvoriti se ostatku sveta. To ima velike implikacije za turistički sektor, važan i za islandsko i malteško gospodarstvo.
“To je pitanje koje se tiče sviju nas”, rekao je Ioanou.
“Jedna od ideja o kojoj razmišljamo je da otvorimo aerodrome za države koje su u istoj fazi pandemije kao mi”.
Druga opcija je testiranje turista, ili u državi iz koje kreću ili pri dolasku. Ioanou ističe kako su za to potrebni sistem za testiranje koji daju rezultate u sat vremena.
Jedna od onih koji strahuju za budućnost je Elena Isak koja je otvorila svoj prvi restoran u Aja Napi pre deceniju. Sada upravlja trima zalogajnicama i zapošljava oko 50 ljudi.
“Ne možete preživeti bez turista, to je nemoguće”, rekla je.
B92
