Šta je potrebno da bismo dobili novi lek ili vakcinu, koliko ljudi radi na tome, objašnjava Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Kako bi se dobio novi lek ili vakcina potreban je veoma dug i kompleksan proces u koji je uključeno stotine istraživača različitih profila, navodi Pavle Zelić.
„S jedne strane, to počinje od akademskih institucija, zatim farmaceutske industrije, a sa druge strane, tu su regulatorni organi koji treba da iskontrolišu sve ono što se dešava. Ne smemo nikako zaboraviti ni stotine hiljada pacijenata, kao što smo videli u kliničkim studijama za kovid vakcine, koji se dobrovoljno prijavljuju da bi doprineli razvoju nauke i kako bi se znalo da li su vakcine efikasne, i pre svega, bezbedne“, ističe Zelić.
Učinili smo nemoguće mogućim
Mnogi su izražavali bojazan da je vakcina protiv kovida razvijena isuviše brzo. Međutim, vakcine i lekovi koji su nekada razvijani i po 10, 15 godina i zahtevali milijarde investicija, sada, zahvaljujući konvergenciji, zajedničkom radu istraživača sa različitih instituta, sa već postojećim znanjem i blagovremenim publikovanjem podataka i transparentnim razvojem značajno brže se razvijaju.
Svetska istraživačka zajednica, ali i farmaceutska industrija su se ujedinile kako bi došle do onoga što nam je bilo neophodno da se spasu životi miliona ljudi, napominje gost Jutarnjeg programa.
„Trenutno su 353 vakcine u različitim fazama razvoja, a od toga 135 u kliničkim studijama. SZO je 11 stavila na svoju listu prioriteta koje se primenjuju, ali dolaze i nove vakcine, bivalentne, vakcine koje se primenjuju kao sprej za nos ili usta“, dodaje Pavle Zelić.
Trenutno je aktuelna faza postojanja bivalentne vakcine koja sadrži originalni soj i varijante Ba4, Ba5, omikron soja virusa. U Indiji, Kini, Rusiji i Iranu su razvijene četiri nove vakcine koje su još uvek u fazama kliničkih ispitivanja, koje se upotrebljavaju inhaliranjem ili oralnom primenom.
„Polivalentna vakcina će biti naredni korak, ali trenutno se radi sa onim što je na tržištu. Bivalentna vakcina će verovatno biti dominantna u narednom periodu“, napominje Zelić.
Ima li falsifikovanih lekova na tržištu
Na globalnom nivou, na tržištu je prisutno čak 10 odsto falsifikovanih lekova. U razvijenim zemljama, uključujući i Srbiju, toga je neuporedivo manje, ističe Zelić, ali ih ima na internetu i pacijenti često budu dovedeni u zabludu i kupuju lekove mimo legalnog lanca snabdevanja.
„Bukvalno svaki mogući lek sada može da se nađe. Nekada su to uglavnom bili lekovi za potenciju, steroidi i lekovi za mršavljenje, danas, sve češće, u Americi, u Evropi, pa i kod nas, lekovi za razna psihička stanja, antidepresivi, a sve češće se nalaze i skupi lekovi za terapiju kancera. To je ono što nas posebno zabrinjava, jer to može da dâ lažnu nadu pacijentu“, napominj sagovornik Ivane Božović.
Savet je nikako ne kupovati lekove na internetu i svaki put prijaviti nadležnim organima kako bi oni na vreme reagovali i zaštitili i ostale potencijalne kupce.
