Tražen je i kućni pritvor, sa ili bez dodatnih mera, kojima će se osigurati njegovo pojavljivanje pred sudom.
“Gospodin Tači se obavezuje da će se pridržavati bilo kojih takvih mera pojedinačno ili u kombinaciji, uključujući stavljanje u kućni pritvor, predaju međunarodnih putnih dokumenata i zabranu pristupa određenim mesta ili kontakata sa određenim osobama”, navodi se u podnesku Tačijevih advokata.
Oni smatraju da su ove mere sasvim dovoljne da osiguraju njegovo pojavljivanje pred sudom u Hagu, ali da ukoliko sud želi da nametne i dodatne mere, Tači je, kako navode, voljan da ih ispuni.
Dalje navode da bi dodatne mere mogu da uključuju, na primer, zabranu upotrebe medija ili političke aktivnosti, pa čak i da Tači boravi u državi izvan Kosova, koja se ne graniči se njim, pod uslovima koje bi sudija za prethodni postupak smatrao odgovarajućim, uz prisnatak te treće države da mu dozvoli takvo boravište i da izvršava sva uputstva suda.
S obzirom na pandemiju Covida 19, advokati su ukazali na resriktivne mere, kojima su odraničene porodične i društvene posete pritvorinicima u Hagu, dok su advokatske konstultacije sa optuženima putem video linkova “trećerazredna alternativa konsultacijama licem u lice”.
Specijalizovano tužilaštvo nije svoju istragu sprovodilo pod teškoćama izazvanim kovidom, što je još jedan razlog za Tačijevo puštanje na slobodu do početka sudjenja.
Advokati su u podnesku detaljno su analizirali razlozi zbog kojih je tužilac tražio njeogov hapšenje i držanje u pritvorskoj jedinici u Hagu, te konstatovano da ti razlozi, prema stavu Tačijevih advokata ne stoje.
Podsetili sud da se dobrovljno predao Hagu i da je pre toga i podneo ostavku na mesto predsednika tzv. Kosova.
Takođe su tražili da tužilaštvo obelodani sve dokazne materijale na kojima zasniva svoje razloge za Tačijevo dalje zadržavanje za pritvor, a od sudije da zakaže usmenu raspravu o privremenom puštanju Tačija na slobodu.
Tačiju je pritvor određen zbog opasnsoti od bekstva, opasnosti da će uticati na svedoke, pociniti nova krivična dela i da će ometati rad tog suda, za čije su se ukidanje zalagao pre hapšenja.
Optužen je za niz ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti zajedno sa nekadašnjim članovima glavnog štaba OVKk Kadrije Vesljijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem.
U optužnici se navodi da su krivična dela koja im se stavljaju na teret izvršena u periodu najkasnije od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji.
Prema navodima, ta dela su izvršili pripadnici OVK protiv stotina civila i lica koja nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima.
U optužnici se navodi da Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići snose individualnu krivičnu odgovornost, prema različitim oblicima krivične odgovornosti, za krivična dela izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba na Kosovu, koja su bila deo raširenog i sistematskog napada protiv lica za koje se sumnjalo da su bili protiv OVK.
