Međutim, šef elektrifikacione strategije i pogonskih sklopova kompanije, Tibo Pake, prošlog decembra je izjavio da će ova tehnologija debitovati na hibridnom a ne čisto električnom vozilu.
Glavni naučnik u Toyoti i šef Toyotinog istraživačkog instituta, Džil Prat, ponovio je da će prvi automobil japanske marke s čvrstom baterijom ujedno imati i motor s unutrašnjim sagorevanjem. On je dodao da razvoj napreduje po planu, tako da će prvi model koji će se odreći litijum-jonskih baterija pristići u prvoj polovini ove dekade. Budući da je već januar 2022., to znači da će se vozilo o kojem je reč naći na tržištu za najkasnije tri godine.
Neko će postaviti pitanja, zašto su za Toyotu prioritet hibridi a ne elektromobili? Džil Prat priznaje da se to čini pomalo „kontraintuitivnim“ na prvi pogled, ali njegovo objašnjenje u potpunosti ima smisla. S aktuelnom „električnom“ ponudom, koja je i dalje „premijum“ u odnosu na benzinske ekvivalente u cenovnom smislu, instalacija čvrstih baterija u elektromobile će ih učiniti dodatno skupljim. Troškovi će verovatno ići dole do 2025., ali ne dovoljno da bi električni automobili s čvrstim baterijama bili tržišno održivi.
Iz ovog razloga, Toyota će ovu tehnologiju koja obećava primeniti najpre na hibridne modele, jer su baterije koje oni koriste manje, pa samim tim neće imati tako negativan uticaj na cene vozila. Kompanija takođe hibride vidi kao dobar testni poligon za novu tehnologiju, budući da su ciklusi pražnjenja i punjenja izraženiji, objašnjava Džil Prat. Hibridi obezbeđuju rigoroznije testiranje nove generacije baterija, koje će biti instalirane u električna vozila onog momenta kada njihova cena bude tržišno opravdana.
Naravno, nova tehnologija će mesto pronaći i u performantnim modelima Toyote, verovatno u okviru Lexus divizije, poput Electrified Sport koncepta u vidu elegantnog, aerodinamičnog kupea, koji ima domet od 700 kilometara i može do „stotke“ da pojuri za oko dve sekunde.
Vrele Gume
